Turski proizvođač električnih vozila za javni prevoz, Bozankaya, završio je isporuku trolejbusa u rumunski grad Temišvar. Ovo je još jedna važna prekretnica za kompaniju. Bozankaya je Temišvarskoj opštini isporučila prvi 18-metarski zglobni trolejbus SNG 18T, sa baterijskom podrškom. Ovaj model je prvi zglobni trolejbus iz potpuno nove serije električnih vozila Bozankaya. 

U okviru ovog ugovora, opština je planirala nabavku ukupno 25 trolejbusa dužine 18 metara i 8 trolejbusa dužine 12 metara. Tako će Bozankaya isporučiti ukupno 33 savremena vozila za Temišvar.  Prvi 12-metarski trolejbus stigao je ranije tokom leta. Prvi 18-metarski zglobni trolejbus uključen je u gradsku flotu 3. septembra. 

Ovaj turski proizvođač je u Evropi sve prisutniji. Nakon Temišvara, kompanija je osvojila i tender u Pragu. Ugovor obuhvata 70 vozila, od kojih je već potvrđena kupovina prvih 30. Na taj način Bozankaya postaje konkurent brendovima poput Solarisa i Škode. 

U Srbiji je Bozankaya od nedavno poznata kao turski proizvođač tramvaja. Kompanija je započela isporuku tramvaja u Beograd. Ovaj podatak pokazuje širenje firme i na Balkanu.

Što se tiče cena, 12-metarski trolejbus košta 510.000 evra, dok je cena 18-metarskog zglobnog modela 628.000 evra.  Novi trolejbusi zamenjuju stare Škoda 24 Tr trolejbuse iz 2008. godine. Svi modeli su potpuno električni. Vozila koriste Medcom-ov električni pogonski sistem i LTO baterije francuske kompanije Forsee Power. 

Posebna karakteristika novih vozila je vožnja van linije. 12-metarski model može preći 40 km, a 18-metarski zglobni 25 km bez napajanja iz trole. Bozankaya je novu seriju električnih vozila lansirala u dužinama od 10,7 do 12 metara (solo), 18 metara (zglobni) i 25 metara (dvostruki zglobni). Modeli su dostupni i u baterijskoj i u trolejbuskoj verziji. 

Izvor: Magazin Ulasim

The post Bozankaya isporučuje i trolejbuse za Rumuniju appeared first on Autobusi.NET.

Prošlo je tačno dvanaest godina od kako su prvi autobusi poljske fabrike Solaris Bus & Coach stigli u JGSP „Novi Sad“. Šest autobusa tipa Urbino 12 CNG su inače bili i prvi autobusi marke Solaris u Srbiji. Dve godine kasnije GSP „Beograd“ postaje bogatiji za 203 zglobna autobusa Urbino 18 sa pogonom na dizel koji i danas čine uzdanicu javnog prevoza u glavnom gradu.

Prvi autobusi poljskog Solarisa stigli su u Novi Sad 2011. godine. Foto Saša Conić

Osim što je bio prvi kupac Solarisa u Srbiji, JGSP „Novi Sad“ je i prvi kupac četvrte generacije modela Urbino, pa još i u električnoj varijanti. Da vas podsetimo, Autobusi.NET je prisustvovao svetskoj premijeri četvrte, „nove generacije“ u Hanoveru 2014. godine, potom predstavljanju električne verzije godinu dana kasnije na sajmu Busworld u Kortrajku. Zvanično predstavljanje modela Urbino 12 electric u Srbiji smo ispratili u jesen 2017. godine u Beogradu posredstvom zastupnika, firme SDT Group DOO.

Električni autobusi iz Poljske za Novi Sad

Iako smo tada očeklivali da će se ovaj model ubrzo naći na ulicama srpskih gradova, trebalo da je da prođe još pet godina i da Solaris dobije posao na tenderu EBRD-a koji je gradu Novom Sadu obezbedio kredit za ovu namenu. Vrednost ovih autobusa iznosi 6,2 miliona evra bez PDV-a, a rok isporuke je iznosio 13 meseci. Međutim, već posle 10 meseci, početkom februara 2023. godine, prvi električni Urbino stiže u Srbiju na homologaciju. Do kraja aprila su i presotalih devet autobusa stigli na kamionima do uvoznika SDT u Dobanovcima.  Tamo su vozila potom registrovana i pripremljena za isporuku. Isporuka do Novog Sada je obavljena u dva dana. Vozila su iz Dobanovaca 1. juna sopstvenim pogonom dovezena do Kovilja gde su se dopunila strujom preko noći. Sledećeg dana, vozači JGSP-a su iz Kovilja dovezli autobuse do garaže JGSP-a, njihove nove kuće.

Novosadski električni Solarisi su u Dobanovcima kod uvoznika SDT Group registrovani i pripremani za isporuku. Foto SDT Group

Moglo bi se reći da će nova vozila imati specijalni tretman u odnosu na ostale autobuse u voznom parku, jer će biti garažirana u posebno izgrađenim natkrivenim „kućicama“ na kojima postoji rezervacija za svaki garažni broj ponaosob. Na tim mestima se nalaze i spori „plug-in“ punjači snage 50 kW sa duplim „outputom“ za punjenje autobusa preko noći. Brzi „Siemens“ punjači snage 600 kW kojima će se e-busevi dopunjavati preko pantografa na krovu su instalirani na okretnici na Novom naselju i na „potkovici“ ispred železničke stanice. 

Električni autobusi i ekološki značaj za grad

Danas su svečano u krugu JGSP „Novi Sad“ promovisani novi električni autobusi. Pored direktora preduzeća kao domaćina i gradonačelnika, prisustvovali su i predstavnici Solarisa, uvoznika SDT Group, kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Nakon iskazanog zadovoljstva svih učesnika kupovinom novih električnih autobusa i istaknutog izuzetnog značaja za grad Novi Sad kada je ekologija u pitanju, upriličena je probna vožnja.

Saveremena tehnologija za Novi Sad

Solaris Urbino 12 electric je u poslednjih par godina jedan od najpopularnijih i najprodavanijih električnih autobusa u Evropi. Kako je istakao Dejan Trifunović, direktor SDT Group, „Solaris je isporučio preko 3.000 električnih autobusa kupcima širom Evrope. Za Solaris je značajno i to da se u proizvodnju ovih autobusa uključuju i domaći kooperanti, jer to dodatno podstiče lokalnu privredu“.

Koje karakteristike ima model namenjen Novom Sadu? Autobusi imaju Solaris High Power baterije 91,2 kWh i vazdušno hlađeni centralni motor TSA TMF 35-28-4 snage 160 kW. Pantograf na krovu vozila pomoću kojeg se priključuje na brzi punjač je marke Schunk. Novi električni Urbino za Novi Sad nema klasične retrovizore, već sistem MirrorEye koji ih zamenjuje pomoću spoljašnjih kamera i monitora. Još jedna tehnološka novina tiče se bezbednosti pešaka i biciklista, po kojima je Novi Sad poznat.

Električni autobusi za Novi Sad su opremljeni savremenim sistemom za informisanje putnika. Kako nam je objasnio Nemanja Bijelić iz novosadske firme Novatronic, „on se sastoji od displeja u beloj boji, sa visinom od 19 piksela. Novina su i unutrašnji monitori u tzv „stretch size“ formatu, dijagonale 29 inča. Ovi LCD ekrani nude velike mogućnosti komunikacije i prikaza različitih sadržaja kao što su najave narednog stajališta, ispis marketing materijala i drugih informacija od značaja za putnike.“

Ne treba posebno naglašavati da su vozila potpuno niskopodna i da su klimatizovana, ali ćemo navesti da ima prostora za 80 putnika.

Dodatna oprema za JGSP „Novi Sad“ koja nije zahtevana

Pored tehničke opreme koja je tražena tenderom, Solaris je Novom Sadu isporučio i pregršt savremenih tehničkih inovacija, ali i korisnih i interesantih estetskih detalja.

Sistem Mobileye Shield+ je sistem asistencije koji upozorava vozača ukoliko se neko nalazi u tzv. slepom uglu. Ovaj sistem ima senzore koji sa zadnje ivice vozila „nadgledaju“ šta se dešava sa leve i desne strane. Vozač dobija žuti svetlosni signal o prisustvu pešaka i biciklista. Ukoliko se oni nađu na kritičnom putu, do vozača stiže crveni svetlosni signal i zvučno upozorenje.

Solarisi za Novi Sad imaju specijalno indirektno osvetljenje plafona i poseban dizajn samog plafona. Osam uzvišenih putničkih sedišta ima utkan logo grada Novog Sada, karakterističnu golubicu. Kada su uključena kratka svetla, pali se spoljašnje osvetljenje ispod vrata kada se ona otvore. Putnicima su na raspolaganju i dezinfektori za ruke unutar vozila, kao i USB utičnice za punjenje mobilnih uređaja. Ugrađen je i radio uređaj za vozača ili celo vozilo, a sam vozač mora pre pokretanja vozila da odradi alko test preko Alcolock sistema. Od ostale dodatne opreme ćemo navesti i automatsko podmazivanje prednje osovine i TPMS – monitoring pritiska u pneumaticima.

Novi električni autobusi su dobili garažne brojeve #1090 do #1099 i izlaze na ulice Novog Sada sledeće nedelje. Pogledajte u nastavku fotografije sa današnje promocije.

Urednik
Saša CONIĆ, dipl.ing.

The post Električni autobusi Solaris Urbino 12 electric promovisani u Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Skoriji redovi istorije našeg najvećeg prevoznika obeleženi su imenima različitih proizvođača autobusa. Deo njih poreklom vodi iz Turske, odakle su svoju priču u Lasti najpre zabeležili Anadolu Isuzu i Temsa, a tokom prethodnih nekoliko godina primetan je i udeo Otokara. Na neki način simbolično, uoči svog 74. rođendana, Lastina garaža ugostila je i novog člana porodice.

Sada već tradicionalno gostoljubivi domaćini iz Mašinoprometa, rado su nam ukazali čast da novog zglobnjaka prvi detaljno upoznamo i fotografišemo. Nedugo zatim pristiglo je i ostalih 6 primeraka, koji su nakon završene carine isporučeni Lasti. Tokom proteklih dana završeni su ugradnja neophodne opreme i brendiranje autobusa, i koliko već po objavljivanju ovog članka očekuje se da će vozila će biti puštena u redovan saobraćaj. Tu će, na prigradskim linijama zameniti vremešne i istrošene Ikarbuse IK-206. Fotografisani prvenac je dobio garažni broj 7901, dok će ostatak ekipe popuniti opseg do 7907.

Najsnažnija autobuska krstarica od 18 metara

Dok se beogradski i novosadski GSP-ovci fokusiraju ka gasnom pogonu, Lasta ostaje verna provereno efikasnom dizelašu. Ako uzmemo u obzir nižu cenu vozila, jednostavnije održavanje i dobru pouzdanost, jasno je zašto se Lasta odlučila za Kaminsonov ISL9 motor od 370 ks. Time, novi BMC Procity 18 zvanično postaje najsnažniji zglobni autobus na našim ulicama koji je pogonjen dizelom. Uparen sa ZF-ovim šestostepenim automatikom pogonskoj osovini isporučuje maksimalnih 1600 Nm, a uz menjač stiže i trostepeni usporivač („intarder”).

Identično kao i kod solo varijante, sa zadnje desne strane je postavljen rezervoar za „ed-blu” tečnost zapremine 44.5 litara. U glavni rezervoar, smešten napred kod prve osovine, staje ukupno 300 litara dizela.

Za Lastu standardna oprema iz ponude

Na samom početku, snažan motor i gotovo identične dimenzije oba međuosovinska rastojanja su karakteristike koje idu na ruku povozitosti zglobnog Procity-ja. Ujedno, to su najjači aduti koji će svakako pogodovati vozačima Laste tokom vožnje. Ipak, da bi vozač zaista bio zadovoljan vozilom tokom rada, neophodno je da dobar utisak ima i po pitanju svog radnog okruženja i komandi. Na prvi pogled, tu je sve ostalo gotovo tipično. Ugrađena je standardna BMC-ova instrument tabla sa identičnim rasporedom komandi. Na njenoj levoj strani smeštene su upravljačke jedinice Safkar klima uređaja, i Valeovog sistema predgrejanja („vebastera”).

Pomoćni sistem grejanja nesumnjivo će pomoći ukupnom učinku zagrejanosti autobusa, naročito pri izlasku iz garaže u zimskim uslovima, gde su GSP-ovi solaći pokazali najveće slabosti. Iza Gramerovog sedišta, u kabini se nalazi radijator, dok je u zoni kod pedala izveden usmerivač grejača, koji bi mogao da bude i nešto većih dimenzija. Dva ventilaciona otvora se nalaze i na panelu iznad vozača, jedan koji pokriva domen ispred, a drugi iza sedišta. U okviru istog panela smešteni su upravljačka jedinica Polarisovih displeja kao i digitalni VDO tahograf. Na kraju, tu je i dodatna pregrada za stvari vozača.

Neki detalji su mogli da budu bolje izvedeni

Sve nabrojano dosta podseća na novosadske zglobove, međutim… Lasta za razliku od JGSP-a ipak nije bila toliko zahtevna i detaljna po pitanju opreme. To se najbolje ogleda u samoj kabini vozača, počev od njenih vrata. Iznenađujuće, umesto stakla sa otvorom i pregradom za prodaju karata u donjem delu ugrađeno je staklo sa ramom koji je identičan onom u solo primercima beogradskog GSP-a. Upravo taj ram itekako „seče” vidno polje vozača svojom celokupnom visinom, što je prvi veći minus.

Drugi je primetan čim se ista ta vrata otvore. Naime, položaj protivpožarnog aparata je na starom mestu-tik pored sedišta vozača. Ostaje nejasno zašto fabrika i dalje nudi ovakvu izvedbu, kada su na novosadskim primercima pokazali da to može znatno bolje i skladnije da se reši.

Treći i najveći minus se odnosi na preglednost unutrašnjeg retrovizora. Na sredini gornjeg panela smešten je standardni retrovizor, koji daje dosta sitan odraz slike. Poznato je da vozači beogradskog GSP-a najveću primedbu imaju upravo na njegovu preglednost, koja je u zoni iza drugih vrata kritična. Pritom treba imati u vidu da je to primetno već kod solo verzije, a da je ovo znatno duža zglobna varijanta. Obzirom na to da nisu ugrađeni ni dodatno ogledalo kao ni video nadzor u zoni iznad vrata (barem za sada), vozač će nesumnjivo imati problema sa pregledom situacije u prikolici. Sa jedne strane propust kupca, a sa druge i samog proizvođača. Još bolja opcija od dodatnog ogledala svakako bi bilo to da video nadzor sa displejem postane deo standardne opreme Procity-ja.

U domenu četvrtog minusa nalazi se nedostatak podupirača-postolja za stopala kod pedala. Uz to, umesto standardne vešalice, mogao je da bude ugrađen i nosač sa metalnim ofingerom, kao znatno praktičnije rešenje. Iskreno se nadamo će izmenjena kabina postati deo standardne ponude, te da će sve ove primedbe postati prošlost.

Sasvim pristojan putnički salon za Lastu

Iako je u tipično gradskoj izvedbi, sa ukupnim kapacitetom od 155 putnika trebalo bi da jednako dobro budu zadovoljene potrebe prigradskih linija na kojima saobraća Lasta. Na lakotapaciranim sedištima smešta se 38 putnika, dok će ukupno 117 moći da pronađe svoje mesto za stajanje unutar putničkog salona. Standardno, na drugim i trećim vratima se nalaze mehaničke rampe za ulaz osoba u kolicima. U domenu tih vrata, u salonu se nalaze i platforme za njihov smeštaj tokom vožnje. Posebnu pogodnost u ovom slučaju predstavlja i sistem spuštanja desne strane vozila (takozvani „niling”). Kod drugih i trećih vrata takođe se nalaze i USB priključci za dopunu mobilnih uređaja, njih ukupno 4. Čitav salon je pokriven i ukupno dvadesetjednim STOP prekidačem za najavu izlaska, a kompletnom njegovom dužinom putnici će se grejati uz kombinaciju učinka radijatora i kalorifera.

Tekst i fotografije:
STEFAN NIKOLIĆ, inženjer mašinstva

Galerija fotografija

The post FOTO: Beogradska Lasta kupila zglobne BMC appeared first on Autobusi.NET.

Tačno godinu dana nakon naše prvoaprilske šale oko novosadskih BMC autobusa, danas su, bez šale, isporučeni novi autobusi. Tada smo zbog vanrednog stanja čekali nekoliko meseci da nam se isporuči prvih 20 zglobnih autobusa.  Ti autobusi su stajali do juna u Beogradu u carinskom nadzoru. Novih 29 autobusa je stiglo danas, i to 24 solo autobusa tipa Procity 12 CNG i 5 zglobnih autobusa tipa  Procity 18 CNG. Ove autobuse je JGSP „Novi Sad“ kupilo kreditom Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) za 5,773 miliona evra nakon što je BMC pobedio na tenderu koji je takođe organizovala EBRD. Pored BMC, na tenderu su učestvovala još dva proizvođača iz Turske, i to turski ogranak proizvođača Mercedes-Benz i Otokar.

Ugovor o isporuci autobusa je potpisan 1. juna prošle godine. Prvi autobusi su u Srbiju počeli da pristižu već u januaru i tokom februara. Vozila su do sada bila parkirana u Mašinoprometu gde su obavljene ugradnje displeja i validatora, a čekalo se i na uplatu od strane EBRD kako bi se obavile carinske formalnosti i registracija vozila. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik. U međuvremenu je naš portal bio na licu mesta i detaljno fotografisao pristigla vozila. Fotografije novih solo i zglobnih autobusa i detaljniji tehnički opis možete da vidite OVDE.

49 autobusa BMC u voznom parku JGSP „Novi Sad“

Nova 24 solo autobusa će dobiti garažne brojeve od #1061-1084, dok će 5 zglobnih autobusa dobiti brojeve #1085-1089. U svega godinu dana broj BMC autobusa u Novom Sadu se uvećao od nijednog na 49 primeraka pretekavši Mercedes-Benz sa 43 isporučena vozila. Kada je broj zglobnih autobusa u pitanju, BMC je sa 25 autobusa zauzeo prvo mesto u udelu aktivnog voznog parka.

Saša Conić, dipl.ing.
Urednik

(Foto Saša Conić, video Saša Conić, Uroš Matijević)

The post FOTO & VIDEO: BMC autobusi isporučeni Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Dok smo tokom prethodnih dana sa nestrpljenjem očekivali vesti o isporuci, iz predstavništva Mašinoprometa stigao nam je poziv za posetu. Glavni razlog za istu svakako jeste kontigent novih BMC-a koji je u završnoj fazi carinjenja. Naime, 1. juna prošle godine JGSP „Novi Sad” je potpisao ugovor sa turskom fabrikom BMC o kupovini 29 autobusa na gas, od kojih je 24 solo, a 5 autobusa su u zglobnoj varijanti. Tender je raspisao EBRD na osnovu odobrenog kredita od 7 miliona evra. Na kraju je potpisan ugovor za nabavku autobusa u vrednosti od 5,773 miliona evra. Firma Mašinopromet u ovom poslu nije uvoznik, već je samo logistička podrška novosadskom gradskom saobraćajnom preduzeću koje je direktan uvoznik.

Baš kao i prvog puta, ljubazni i gostoprimljivi domaćini omogućili su nam da autobuse upoznamo pre svih ostalih. Detaljne fotografije ni ovoga puta nisu izostale, a uz njih stiže i par opisnih redova.

Novi autobusi BMC Procity CNG pred isporuku za Novi Sad

Identične karakteristike u različitim dimenzijama autobusa BMC

Na samom početku, treba naglasiti činjenicu da je Procity tehnički i vizuelno ostao potpuno isti kao u prvoj turi. Detalj koji je ovog puta primetan, jeste nedostatak parking senzora sa zadnje strane autobusa. Obzirom na to da smo ih već detaljno opisali u prvom članku, u okviru ovog bi malo toga još moglo da se doda.

Ipak, po ulasku u vozačku kabinu dočekalo nas je prijatno iznenađenje. Mnogo puta spominjani protivpožarni aparat, napokon je dobio adekvatnu poziciju unutar iste, u posebno oblikovanom delu iza sedišta. Znatno lepše i skladnije rešenje povećalo je raspoloživi prostor oko sedišta, i eliminisalo jednu od najčešćih primedbi vozača. Posebno raduje činjenica da smo o tome pisali u prethodnim člancima, te da je fabrika u Turskoj rešila da se pozabavi i tim malim, ali itekako bitnim detaljima.

Radno mesto vozača u solo verziji je identično onom u zglobnoj verziji isporučenoj prošle godine.

Nova adekvatnija pozicija protivpožarnog aparata.

Odlike „solaća”

Gasni solo BMC takođe je samo kraća verzija tipične novosadske konfiguracije. U okviru standardne dvanaestometarske platforme ugrađen je 8.9 litarski Kaminsov motor od 320 ks. Njegova kriva obrtnog momenta doseže tačku od 1220 Nm, što je nešto manje od učinka u zglobu. Ipak, ako se ima u vidu značajno manja masa, kao i to da je motor uparen sa ZF-ovim šestostepenim automatikom, brzinske karakteristike na dominantno ravničarskom terenu svakako će ići u prilog solo verziji.

Vozački prostor je u potpunosti identično opremljen i organizovan. Unutar relativno male kabine, nalazi se čak 5 pregrada za stvari i opremu vozača. Za rashlađivanje je zadužen Safkar klima uređaj, dok je standardno radijatorsko grejanje potpomognuto učešćem Valeovog predgrejača-„vebastera”. Radi bolje preglednosti putničkog salona, naročito u zoni vrata, ugrađeni su dodatni unutrašnji retrovizori. Iako su velike, ovalne površine, samo staklo bi moglo da bude izrađeno tako da intenzivnije približava odraz u njemu. Neka ovo bude još jedan od korisnih predloga, naročito po pitanju dodatnog ogledala na prednjem panelu.

Putnički prostor u solo vozilu.

Rampa za korisnike invalidskih kolica se nalazi na srednjim vratima.

Putnički salon je izrađen tako da prima ukupno 90 putnika, od kojih 28 može da se smesti na lakotapaciranim sedištima. Svakako, tu je i mesto za smeštaj putnika u kolicima, koji u vozilo mogu da uđu putem mehaničke rampe na drugim vratima. Smeštaj rezervoara na krov omogućio je postavljanje kutija za smeštaj prtljaga u prednjoj zoni, sa obe strane. Informacioni displeji i ovog puta su stigli iz Novatronika, i podrazumevaju panele za spoljašnji prikaz podataka.

JGSP „Novi Sad“ je kupio ukupno 24 solo autobusa BMC Procity 12 CNG.

Sa već nabavljenih 20 komada od prošle godine i 5 u ovoj nabavci, zglobni BMC Procity 18 CNG sada postaje najbrojniji tip zglobnog vozila u voznom parku JGSP „Novi Sad“.

Značajan udeo BMC autobusa u voznom parku

Dolaskom ovog kontigenta, koji će poneti garažne brojeve u rasponu od #1061 do #1089 (solo autobusi #1061-1084, zglobni autobusi #1085-1089), broj aktivnih BMC-a na novosadskim ulicama će dostići cifru od 49 komada. Uzimajući u obzir okviran broj od oko 250 voznih jedinica kojima garaža trenutno raspolaže, turski proizvođač polako ide ka zauzimanju primata unutar iste. Dosadašnja iskustva nakon skoro godinu dana eksploatacije, pokazala su da je njihov učinak u Novom Sadu sasvim solidan. Identični rezultati se očekuju i od strane ovog lota, kojima na kraju našeg teksta preostaje da poželimo mnogo srećnih i bezbednih kilometara, kao i zadovoljnih vozača i putnika.

Tekst i fotografije:
Stefan NIKOLIĆ, inženjer mašinstva

Galerija fotografija

The post FOTO: Novih 29 autobusa BMC za Novi Sad appeared first on Autobusi.NET.

Nemački DB Regio Bus koji posluje u okviru transportne kompanije Dojče ban (Deutsche Bahn) poručio je prve električne autobuse od kineskog proizvođača BYD. U tom smislu Dojče ban i i BYD su potpisali okvirni sporazum o daljoj nabavci električnih autobusa u 2021. godini.

Inicijalno, ukupno 5 solo autousa će započeti rad na linijama DB Regio Busa tokom ove godine u Etlingenu u Baden Virtemburgu. Ovo je druga isporuka BYD autobusa Nemačkoj nakon isporučena 22 vozila prošlog oktobra gradskim prevoznicima u Gelzenkirhenu i Bohumu.

Najnoviji model električnog autobusa koji je BYD predstavio u Briselu 2019. godine.

Uprkos ograničenjima koja su još uvek na snazi zbog pandemije koronavirusa, BYD nastavlja sa isporukama autobusa privatnim i javnim prevoznicima širom Evrope.

Autobusi za Dojče ban su niskopodni, najnovije generacije predstavljene 2019. godine u Briselu. Model je unapređen, pa tako ima novi klima uređaj i „šest-u-jedan“ kontroler koji objedinjuje glavne elektronske komponente vozila. Pored toga, povećan je kapacitet baterije na 422 kWh. Novi BYD FleetLink monitoring sistem omogućava prevoznicima vrlo efektno praćenje stanja voznog parka.

Za kineskog proizvođača je ovo naročito važna narudžbina. Jedan od najznačajnijih javnih prevoznika u Nemačkoj „prihvatio marku BYD simbolično i na nemačko tržište autobusa“, rekao je direktor BYD Europe, Isbrand Ho.

Dojče ban je najveći provajder autobuskog prevoza u Nemačkoj. Sastoji se od 30 autobuskih preduzeća i filijala sa više od 11.500 autobusa kojim obavlja prevoz u čitavoj Nemačkoj.

The post Električni BYD za Dojče ban appeared first on Autobusi.NET.

Od ukupno 55 autobusa, 35 će biti raspoređeno od juna u široj zoni Kopenhagena, dok će ostatak od 20 komada na proleće voziti u gradu Odense. Električni autobusi Yutong su dugački 12 metara i imaju kapacitet svega 62 putnika. Novi autobusi su bez emisije štetnih gasova i kao takvi će doprineti očuvanju kvaliteta životne sredine.

Električni autobusi su u garažu Keolisa stigli na kamionima.

Vozila Yutong će se napajati energijom u garažama do šest sati noću. Proizvođač tvrdi da će imati autonomiju do 350 km. Dok se ne završi garaža u mestu Korso, 35 vozila za Kopenhagen će biti stacionirana u mestu Odense. Tamo će se instalirati sistemi za IT i tiketing. Keolis će testirati vozila i obučiti ukupno 395 vozača i 20 mehaničara sledeća dva meseca. Obuka će obuhvatiti bezbednost, ekonomičnu vožnju, punjenje i preventivno i korektivno održavanje, uključujući sisteme visokog napona, kao i sisteme za otpravu i praćenje vozila.

Keolis je kupio nove autobuse zahvaljujući ugovorima o prevozu koje je dobio prošlog aprila. Po jednom ugovoru sa agencijom Movia, vršiće prevoz sa 47 autobusa (od kojih su 35 električni) u širem rejonu Kopenhagena na ostrvima Zealand i Falster, tokom narednih 10 godina. Po drugom ugovoru sa javnim preduzećem FynBus iz Odense, nastavlja uslugu javnog prevoza putnika sledeće četiri godine sa 70 autobusa. Od tog broja 20 se zamenjuje električnim autobusima.

Keolis je prisutan u Danskoj od 2000. godine gde vrši prevoz sa oko 500 autobusa u devet gradova. Keolis je odgovoran za dve od četiri mreže lakog metroa, u Arhusu i Odenseu. U Arhusu je mreža linija otvorena u decembru 2017. godine, dok u Odenseu tek treba da krene u avgustu 2021. godine. Keolis u Danskoj ima 1.600 zaposlenih.

The post Električni Yutong za Dansku appeared first on Autobusi.NET.

Proizvođač autobusa Karsan pobedio je na tenderu za nabavku 13 solo autobusa na komprimovani zemni gas (CNG) za javnog prevoznika iz grada Pernik. Ovaj turski proizvođač je stacioniran u gradu Bursa, poznatom po jakoj pratećoj industriji za autobuse. Prema tenderu, isporučiće 13 solo autobusa dužine 12 metara tipa Citymood 12M CNG u prvoj polovini 2021. godine bugarskom Perniku, gradu 35 km zapadno od Sofije. Karsanu ovo nije prvi posao za Bugarsku. Prethodno su već preko svog distributera Bulbus Trade isporučili modele midibusa Jest i Atak, a ovo je prvi put da tamo isporučuju velike autobuse. Pernik obnavlja svoju flotu CNG autobusa i poznat je po tome što donošenjem novih ekoloških propisa nastoji da poboljša kvalitet života u gradu.

Karsan Citymood 12 CNG je izrađen po licenci Bredamenarinibusa. Pokreće da gasni motor FPT Cursor 8 Turbo CAS Intercooler koji sa zapreminom od 7,8 litara isporučuje snagu od 243 kW (330 KS) pri maksimalnom obrtnom momentu od 1.300 Nm.

Karsan Citymood 12M CNG za Pernik. Foto: Karsan

Putnički salon. Enterijer namenmjen putnicima je u vedrim bojama sa plastičnim prozirnim sedištima. Foto: Karsan

Radno mesto vozača u autobusu Citymood. Foto: Karsan

Izvor: Karsan

The post Karsan Citymood na gas za Bugarsku appeared first on Autobusi.NET.

Nepunih godinu dana nakon pojavljivanja prvih primeraka Procity 12 na ulicama Beograda kompanija BMC ponovo debituje na našem tržištu, ovog puta zglobnim modelom gradskog autobusa Procity 18 i to u gasnoj-CNG varijanti pogona. Pobedom na skorašnjem tenderu, beogradska kompanija MPN d.o.o se obavezala na isporuku 20 komada ovih autobusa novosadskom JGSP-u, koji bi u toku narednog perioda trebao da ih uključi u redovan saobraćaj. Zahvaljujući ljubaznosti gospodina Nenada Filipovića, generalnog direktora Mašinoprometa, imali smo priliku da gostujemo u krugu firme i upoznamo se sa vozilima odmah po njihovom pristizanju iz Turske.

Prvi susret sa novajlijama

Jednostavan i karakterističan dizajn koji nam je već dobro poznat i na koji smo navikli vozeći se beogradskim solo BMC-ima na prvi pogled ostavio je utisak da osim u dimenzijama i kapacitetu, nema preterane razlike između ove dve verzije Procity-ja. Na 350 milimetra od tla, osamnaestometarska šasija široka 2.55 metara i visoka 2.37 metara omogućila je rastojanje između prve i druge osovine od 5.85 metara, identično kao kod solo verzije. Za nijansu veće je rastojanje između neutralne druge i pogonske treće osovine, 6.03 metra, dok je maksimalna nosivost 28 tona.

Pa ipak, to je bio samo početak. Odmah po zavirivanju ispod poklopca motora, dočekao nas je veći i snažniji 8.9 litarski, šestocilindarski turbo Kamins koji pogonjen komprimovanim prirodnim gasom-metanom ispunjava aktuelne propise Evro 6 norme i pruža 320 ks pri 2000 obrtaja kolenastog vratila u minuti. Uparen sa šestostepenim, automatskim ZF Eko-lajf menjačem iz serije 6AP 1400B, maksimalni obrtni moment od 1356 Nm pogonskim točkovima pruža već pri 1300 obrtaja u minuti.

Kako se ova kombinacija pokazala kao jedan od najjačih aduta slabijeg dizel Procity-ja, naročito po pitanju karakteristika ubrzanja do 50 km/h, verujemo da će i u ovom slučaju doći do svog punog izražaja, posebno uzimajući u obzir pretežno ravničarske linije u Novom Sadu. Da bi se to i ostvarilo, nadamo se da će upravljačka elektronika obavljati svoj deo posla kako treba. Uzgred, kada smo već kod pogona na metan, CNG boce su smeštene na krovu prednjeg dela vozila i kako nam je uvoznik preneo imaju ukupan kapacitet od 1832 litara gasa, sa maksimalnim radnim pritiskom od 200 bara.

Gabariti po pitanju maksimalne visine gornje tačke autobusa, računajući i postavljenu zaštitnu kutiju za boce, iznose 3,3 metra. Upravljačku, srednju i pogonsku osovinu je takođe proizveo ZF, a na standardnim naplatcima od 22,5 inči nalaze se Pireli MC:01-275/70 pneumatici.

Pogled iz ugla vozača

Kao što običaj nalaže, odmah zatim smo zavirili i u putnički salon vozila, gde nas je dočekalo dosta novosti, a prva tačka susreta svakako je bilo radno mesto vozača. Na samom ulazu na prva vrata, primetna je izmena po pitanju rukohvata, gde je centralni zadržao svoje mesto na sredini ulaznog prostora, dok je bočni rukohvat sada drugačijeg oblika i jasno nudi mogućnost ugradnje rampe koja bi sprečila prolaz putnika ka pultu i prvom krilu vrata, s tim da vrata kabine vozača mogu da imaju nesmetano otvaranje u punom luku, i da desni deo ostane koliko-toliko pregledan u vožnji.

Kako je u Novom Sadu ulaz predviđen isključivo na prvim vratima, a prodaja i kontrola karata su u nadležnosti vozača, ova opcija nije primenjena pa je prolaz putnika svakako omogućen u potpunosti, ali bi uz još neke izmene dobro poslužila za beogradsku varijantu Procity-ja.

Vrata vozačke kabine su takođe izmenjena, površina pregradnog stakla sada je nešto veća, a ram na koje je postavljeno staklo je drugačijeg oblika i sa njega su eliminisani plastični elementi koji su pravili problem sa preglednošću ka desnom retrovizoru. Novost je i dodatna pregrada za sitnice (novac, karte i sl.) sa poklopcem koja je ugrađena ispod otvora na staklu kabine.

Radno okruženje vozača ostalo je identično, počev od BMC instrument table, koja na desnoj strani nudi komande za vrata, unutrašnje i spoljašnje osvetljenje, kao i za ostale sisteme na autobusu. U centralnom delu svoju standardnu poziciju zauzimaju brzinomer, obrtomer i pokazivači radne temperature motora i nivoa goriva sa signalnim lampicama, pored kojih se nalazi ekran osetljiv na dodir putem koga se pruža detaljan uvid u sve parametre sistema za kočenje, oslanjanje itd.

Sa leve strane gde su upravljačke jedinice grejnih tela, situacija je nešto drugačija u odnosu na solo Procity. U autobuse je ugrađen Vebasto sistem pomoćnog grejanja proizvođača Valeo, tako da će u zimskim uslovima vozila biti znatno bolje zagrejana i spremna za vozača i izlazak na liniju, a displej sa komandama je zauzeo mesto na vrhu. Ispod njega je smešten panel sa signalnim lampicama i panel za komande grejanja kabine, putničkog salona i vetrobrana. Na samom dnu, nalazi se upravljačka jedinica Safkar klima uređaja.

Čitava instrument tabla je naravno pneumatski podesiva po visini a svoje nezavisno podešavanje ima i volan. Ranija primedba od strane vozača na dužinu kontakt ključa je usvojena, tako da je ova serija isporučena sa ključevima standardnog oblika i dimenzija, a bolji položaj stopala na pedalama gasa i kočnice omogućen je ugradnjom dodatnog podupirača ispod njih. Sedište je standardno iz ponude Gramera i poseduje pomerive rukodržače na obe strane. Iako mu nedostaju pomeranja lumbalnog dela, nudi sasvim zadovoljavajuću udobnost i mogućnost da vozač podešavanjem pronađe odgovarajući položaj za upravljačem.

Na levom bočnom panelu raspored komandi je ostao identičan, neposredno do ručice parkirne (ručne) kočnice smešteni su glavni sigurnosni prekidač, prekidač kontrole ograničenja brzine, utičnica od 12V, i dva dodatna prekidača-jedan za dijagnostički konektor i drugi za deblokadu prikolice u slučaju prevelikog ugla zaokreta. Elektropodesivi retrovizori su u standardnoj ponudi proizvođača, preglednost je solidna, s tim da je i dalje prisutan problem niskog položaja nosača desnog retrovizora.

Leva-bočna roletna je takođe blago izmenjena, pa je otvor za levi retrovizor sada veći i prekriven je mrežicom, te je moguće njeno spuštanje na nižu poziciju bez problema sa pregledom situacije na levoj strani. Rešenje koje bi pomoglo još boljoj preglednosti kroz prednji vetrobran (šoferšajbnu) u slučaju vožnje po kiši ili snegu jeste fabrička ugradnja dužih metlica brisača koje bi zahvatale i čistile veću površinu, posebno u oblasti desnog retrovizora.

Interesantan dodatak predstavljaju četiri parking senzora koja su ugrađena na zadnjem braniku i povezani su sa displejem unutar kabine, koji vizelno i zvučno upozorava vozača na odstojanje od prepreke koja se nalazi iza autobusa. Zarad bolje preglednosti unutar vozila, osim standardnog retrovizora na centralnoj poziciji ugrađen je i dodatni retrovizor kružnog oblika koji u određenoj meri približava sliku i omogućuje jasniji pregled situacije u predelu drugih i trećih, dok su četvrta vrata i dalje slabo uočljiva-tipičan problem kod većine zglobnih autobusa koji se najefikasnije rešava ugradnjom video nadzora iznad njih.

Na kutiji iznad vozača smešteni su VDO digitalni tahograf i centralna upravljačka jednica NBY20, domaćih Novatronik displeja. Zbog oblika ploče, panel nije mogao da bude ugrađen direktno na kutiju, već je dobio dodatni ram i nešto istureniju poziciju. JGSP nije zahtevao ugradnju unutrašnjih informacionih displeja, iako postoji mogućnost njihovog postavljanja u prednjem i zadnjem delu vozila, tako da će baš kao i u Beogradu, putnici u Novom Sadu informacije o liniji i smeru kretanja dobijati isključivo na osnovu spoljašnjih NBAL displeja.

Tokom boravka u Mašinoprometu, na radnom zadatku je zajedno sa nama bila i ekipa iz Novatronika koja je vršila pripremu instalacija i ugradnju kućišta na svim vozilima, a na njihov predlog zabeležili smo i prve snimke neposredno nakon završetka radova i probe displeja.

Pregrade za sitnice su identične, nekoliko manjih je prisutno pored i iza sedišta vozača, a umesto standardne kukice za kačenje postavljen je nosač sa vešalicom za jakne i stvari vozača. Iako izgleda prilično robusno, svakako je praktičnije i korisnije rešenje. Jedan od minusa koji je još uvek prisutan u kabini jeste nezgodan položaj protivpožarnog aparata koji je i dalje smešten neposredno pored sedišta.

Putnički komfor

Dok je vozačka kabina ostala prilično „ušuškana”, s pravom možemo da kažemo da je putnički salon jedan od najkomfornijih među zglobnim autobusima. Ukupan kapacitet je 153 putnika, od kojih je 36 smešteno na lakotapaciranim sedištima, dok njih 117 nalazi mesto za stajanje unutar salona. Još jedno u nizu dobrih i interesantnih rešenja jeste ugradnja mehaničkih rampi za olakšan ulazak osoba sa invaliditetom ili dečijim kolicima na drugim i trećim vratima, kao i poseban prostor (platforme) koje su namenjene njihovom smeštaju u tom delu autobusa.

Rastojanja između sedišta i prolazi između njih duž salona su sasvim solidni, dovoljno prostora ima čak i u poslednjem redu pored kutije motora, a podesti na kojima su ona postavljena su visine 350 milimetara.

Napred, u prvom redu su ugrađena šira jednodelna sedišta iza kojih se, na blatobranima točkova prve osovine, sa obe strane nalaze kutije za smeštaj prtljaga. Podolit se u solo varijanti za sada pokazao kao kvalitetan i izuzetno zahvalan za redovno čišćenje, a isti rezultati se očekuju i kod zglobnjaka.

Još jedan od nedostataka koji bi lako mogao u fabrici da se reši, a bio bi vrlo koristan, jeste ugradnja kantica za odlaganje sitnih otpadaka. Okretnica zgloba je izrađena po istom principu kao kod Solarisa, prednji deo autobusa je fiksno povezan za nju i rotira oko zadnjeg dela, a odmah iza nje na početku prikolice postavljeno je po jedno poprečno sedište sa obe strane.

Detalj koji nije bio prisutan kod beogradskih Procity-ja jesu i dodatni retrovizori iznad svih vrata, s tim što kod onog najbližeg i jedinog preglednog na drugim vratima položaj postavljenog horizontalnog rukohvata delimično zaklanja pogled.

Sistem grejanja celog salonskog prostora je rešen ugradnjom kalorifera u predelu svih vrata, dok zagrejan vazduh dolazi i iz otvora u krovnim kanalima. Iz istih otvora u toku letnje sezone kompresor Safkar klima uređaja ispručuje rashlađen vazduh, a u prilog dobroj provetrenosti ide i to što autobus poseduje 10 kliznih šibera (3 u zadnjem i 7 u prednjem delu). Kompletan salon je opremljen LED osvetljenjem, uz dodatna fabrička svetla koja se nalaze iznad svih vrata sa spoljne strane.

Instalacije za video nadzor su takođe pripremljene, na zadnjoj steni vozila u gornjem delu je obezbeđen i prostor za kameru koja bi snimala prostor iza autobusa što bi dodatno pomoglo pri vožnji unazad, a ugradnjom ekrana na instrument tabli za prikaz trenutne slike omogućilo bi se i emitovanje stanja na trećim i četvrtim vratima kao posebna pogodnost vozaču u toku vožnje. Upravo to se i nudi od strane BMC-a na listi dodatne opreme.

Uz komfor, autobus bi trebao da ponudi i adekvatnu udobnost. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da se mekše oslanjanje odlično ponaša po beogradskim neravninama koje fino neutrališe, a na svim vozilima barem do sada nije bilo ni najmanjih problema sa održavanjem visine, s tim da je na svim primercima fabrički ugrađena i opcija spuštanja desne strane autobusa po njegovom zaustavljanju („kneeling”) putem komande na instrument tabli, kao i opcija spuštanja i podizanja kompletne visine vozila zavisno od uslova terena.

Konačna ocena

Nakon svega, kompletan utisak svakako zavisi i od završne obrade, a upravo u tom domenu BMC ima najviše prostora za napredovanje. Na ovoj seriji bi trebalo da je poboljšana zvučna izolacija u predelu kutije pogonskog agregata. Nažalost, za sada nismo bili u prilici da to lično proverimo tokom neke duže vožnje, ali očekujemo da je nivo buke manji nego kod beogradskih primeraka, te da je konačno rešen i problem preglasnog viskoventilatora.

Plastika je barem za sada fino uklopljena, iako bi njen kvalitet mogao da bude bolji naročito na spojevima u kabini vozača, gde je pokazala najveće slabosti. Identični, sitni problemi su se ranije javljali i sa slabo pričvršćenim sunđerastim površinama na rukohvatima, vibriranjem kutije displeja, kao i sa bravicama na panelima.

Generalno, zglobna varijanta je svakako poboljšana i konačna ocena je vrlo dobra, a po onome što nudi naspram svoje cene otvara dobru mogućnost konkurencije. Uz izmene svega što je navedeno BMC bi bez problema mogao da parira Guleryuz Cobri koja je od svih turskih proizvođača gradskih autobusa sa najdužim stažom na našem tržištu.

Još jednom, veliku zahvalnost za ljubaznost, gostoprimstvo i obostrano učešće u realizaciji ove reportaže dugujemo generalnom direktoru Nenadu Filipoviću i ostatku tima iz Mašinoprometa, kao i sjajnoj ekipi Novatronika sa kojima je bilo uživanje raditi. Do novog teksta i fotosa, pozdrav za kolege sa sajta i foruma Autobusi.NET.

Stefan Nikolić

The post FOTO: Prvi zglobni BMC Procity u Srbiji appeared first on Autobusi.NET.

Korejanski prevoznik Kyung Nam Bus sada upravlja sa ukupno 37 MAN dabl deker autobusa koje uglavnom koriste putnici. Vozila putuju između Seula i njegovog predgrađa. Otkako dabl dekeri pokrivaju linije sa autoputem, opremljeni su sigurnosnim pojasevima poput međugradskih autobusa.

Ukupno 103 dabl deker autobusa, koji prevoze na ulicama Koreje, karosirani su na MAN RR4 troosovinskoj šasiji čija dužina iznosi oko 13 metara, a za karoseriju je zadužen španski proizvođač UNVI. Autobuse pokreće D26 motor sa 6 cilindara i snagom od 460-hp (338 kW) koji u potpunosti ispunjavaju Euro 6 standarde, kao i MAN TipMatic menjač sa 12 brzina. Na taj način ovi autobusi kombinuju     održivu vožnju sa pogonom, odličnom ekonomijom i najvećom sigurnošću. Karakteristike uključuju elektronski sistem kočenja (EBS), elektronski program stabilnosti (ESP) i sistem za kontrol izlaska iz trake (LGS), koji obezbeđuju sigurnost putnika i vozača.

Sigurnost je takođe bila u centru pažnje na događaju o sigurnosti, koji je kompanija MAN Truck & Bus Korea organizovala u saradnji sa firmom MAN ProfiDrive prošle godine. Obavezni pomoćni sigurnosni sistemi koji uključuju LGS, ESP i sistem za kočenje, predstavljeni su na ovom događaju. Kupci su takođe imali mogućnost da ih testiraju.

The post 100 MAN autobusa na sprat za Koreju appeared first on Autobusi.NET.