MAN – pionir u električnom pogonu u Evropi

MAN – pionir u električnom pogonu u Evropi

Među jugonostalgičnim ljubiteljima javnog prevoza, autobus MAN 750 nije stran pojam. Autobus nemačkog proizvođača sa znakom lava je bio prisutan u javnom prevozu najvećih gradova Jugoslavije, a ujedno se pravio i pod licencom u Ikarusu, Avtomontaži i Autokaroseriji.

Ipak, malo je poznato da je ovaj gradski autobus bio jedan od električnih prvenaca nemačke industrije. Prototip električnog gradskog autobusa sa oznakom MAN 750 HO-M10 je predstavljen svetskoj javnosti pred Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine kao korak industrije ka budućnosti. Zajedno sa njim, predstavljen je i električni automobil BMW 1602 Elektro, takođe prvenac iz bavarske fabrike automobila.

Predstavljen pred Olimpijadu 1972. u Minhenu uz električni BMW: © MAN Truck & Bus

Predstavljen pred Olimpijadu 1972. u Minhenu uz električni BMW: © MAN Truck & Bus

Ovaj prototip je, ipak, ugledao svetlost dana dve godine ranije odnosno bezmalo pola veka pre današnjeg dana. Industrija električnih vozila nije ni postojala, stoga je ovaj iskorak predstavljao veliki problem za inženjere. Najveći problem, kao i danas, bio je izvor energije. Pošto baterije tog doba nisu bile dovoljno efikasne, jasno je da nisu mogle biti smeštene ispod poda ovog autobusa. Umesto toga, iznuđeno je rešenje da baterije budu smeštene u zasebnoj prikolici.

U skladu sa tadašnjom razvijenošću električnog pogona u vozilima, Vartine baterije su imale 180 ćelija i bile su punjene olovnom kiselinom. Stoga su težile skoro četiri tone, a za uzvrat su  davale vozilu domet od samo pedeset kilometara. U pikovima, električni motor je mogao da isporuči 191 konjsku snagu, dok je maksimalna brojka u kontinualnom režimu rada bila samo 120 konjskih snaga. Sve to je doprinelo da maksimalna brzina ovog gradskog autobusa bude samo 55 kilometara na čas.

Autobus sa električnom prikolicom prevezao svoje prve putnike 1971. godine u Koblencu. © MAN Truck & Bus

Autobus sa električnom prikolicom prevezao svoje prve putnike 1971. godine u Koblencu. © MAN Truck & Bus

Autobus je svoje prve putnike prevezao 1971. godine u Koblencu, a potom i na dvonedeljnom testu u Hamburgu. Nakon Olimpijade u Minhenu, autobus je ponovo poslat u Hamburg, gde je prevozio putnike samo u špicevima, zbog dometa. Van saobraćaja, baterije su se sporo punile u gradskim elektranama. Domet od pedeset kilometara je dodatno bio smanjivan upotrebom raznih električnih sistema u vozilu, poput osvetljenja.

Iako je testiran više godina, električni MAN 750 se nije dokazao. Razočaravajuća iskustva putnika su najviše bila usmerena ka slabom ubrzanju pod većim opterećenjem, a iskustva prevoznika su upućivala da su električni autobusi potpuni promašaj. Štaviše, nemački gradski prevoznici nisu krili svoje razočarenje. Pokazano je da je trošak eksploatacije autobusa sa baterijama čak 30 posto veći od dizelskih. Razočarenju je kumovala i činjenica da je punjenje baterija trajalo predugo, a eksploatacija prekratko.

Električni MAN 750 izlazi iz hamburške elektrane 1973. godine. © Helmut Philipp

Električni MAN 750 izlazi iz hamburške elektrane 1973. godine. © Helmut Philipp

Međutim, MAN nije posustao. Već 1974. godine usledila je nova proba električnih autobusa, ovaj put u većoj razmeri. MAN je već usvojio nov dizajn po VÖV nemačkom standardu, koji je za cilj imao da poistoveti gradske autobuse različitih proizvođača radi lakšeg održavanja i jeftinije eksploatacije. Jeftinija eksploatacija je posebno dobila na značaju jer je cena nafte na tržištu skakala, pa su prevoznici tražili alternativni izvor energije za svoje autobuse.

Inženjeri su predano radili pa je električni MAN SL-E, baziran na SL200, bio jači i imao je veći domet. Velikani nemačke industrije su se opet udružili, pa je autobus imao Bosch električne motore, Vartine baterije, dok je punjače konstruisao Siemens. Baterije punjene olovnom kiselinom su i dalje bile glomazne i preteške, pa su ostale na prikolici, ali je MAN predvideo njihovu lakšu zamenu u depou kako bi vozila duže bila u saobraćaju. I sa jednim setom baterija bi duže radili, s obzirom da je domet bio “čak” osamdeset kilometara, skoro duplo više od prethodnika.

Novi MAN elektrobus po VÖV standardu pušten u rad 1974. godine. © Rheinbahn

Novi MAN elektrobus po VÖV standardu pušten u rad 1974. godine. © Rheinbahn

Autobus je testiran u dva grada Zapadne Nemačke. Tokom 1974. godine, grad Menhengladbah je dobio osam vozila i formirao, kako se tvrdi, prvu liniju javnog prevoza sa isključivo električnim autobusima na svetu. Godinu dana kasnije, Diseldorf je preuzeo čak četrnaest autobusa MAN SL-E i time je započet tadašnji, a i do skora najveći test ovog pogona u Evropi. Nemačka je ponovo bila na vrhu i bez konkurencije u  industriji vozila.

Menhengladbah je napustio projekat električnih autobusa 1981. godine, ali nije rashodovao svoje elektrobuse. Njihovim vozilima, Diseldorf je uvećao svoju flotu i eksploatisao ih do 1988. godine, odnosno čak trinaest godina. Tokom 1982. godine su zamenjene baterije na svim vozilima i ugrađeni su pantografi na krovu. Projekat za punjenje baterije tokom pauze na okretnici je razvio Siemens i instalirao punjače na nekoliko lokacija.

U Diseldorfu Siemens razvio sistem punjenja putem pantografa. © Horst Lüdicke

U Diseldorfu Siemens razvio sistem punjenja putem pantografa. © Horst Lüdicke

Nakon završetka eksploatacije u Diseldorfu, prevoznik Rheinbahn je sačuvao nekoliko vozila, izuzetno vrednih muzejskih eksponata. Osim u muzeju prevoznika, po jedan MAN SL-E se može videti i u muzeju javnog prevoza u Menhengladbahu, kao i u tehničkom muzeju u Berlinu. Duga eksploatacija je dokazala da je pionirski poduhvat bio izuzetno vredan i pripremio prevoznike za nove tehnologije. Ipak, električni pogon još dugo nije zakucao na vrata Evrope.

Bilo je potrebno da prođu još skoro dve decenije pre nego što je Kžistof Olševski, osnivač poljskog Solarisa, izgovorio “Dizel je umro. Živela struja!” i predstavio prvi Solaris Urbino sa hibridnim pogonom. Velikani evropske industrije su stidljivo pristupili hibridima, pa je proizvođač u glavnoj ulozi ovog teksta sačekao 2010. godinu da bi predstavio svoj hibrid. Potpuno električni MAN Lion’s City je predstavljen tek 2016. godine, kada su Solaris i Volvo već prodali izvesnu količinu električnih autobusa.

MAN predstavio novi električni autobus tek 2016. godine. © Slobodan Kostić

MAN predstavio novi električni autobus tek 2016. godine. © Slobodan Kostić

Ono što je najviše uticalo na MAN jeste da je odnos snaga u svetu promenjen. Kada je reč o električnim vozilima, vrlo je jasno da Evropa već odavno ne vodi glavnu reč o njima. Proizvodnja kineskih proizvođača je toliko jaka da su njihova vozila u Evropi daleko jeftinija a približno pouzdana kao i ona sa renomiranim znakom na haubi. Svesni svog položaja, kineski autobuski proizvođači su našli svoj put do najvećih evropskih gradova poput Londona i Pariza.

Ipak, MAN-ov pionirski poduhvat zavređuje daleko veću pažnju od kineskog proboja. Nemački inženjeri su se, pre skoro pola veka, otisnuli u nepoznato i svojim radom, u saradnji sa velikim prevoznicima, ispitali tlo i pripremili celu industriju na ono što je postalo trend tek nekoliko decenija kasnije. S tim na umu, može se konstatovati da je MAN pravi pionir na polju električnog pogona.

Slobodan Kostić

Descargar musica