Berlin – šta možemo da naučimo?

Berlin – šta možemo da naučimo?

Javni prevoz je ključan za funkcionisanje velikih gradova. U ovom serijalu članaka predstavićemo nekoliko dobrih primera iz svetskih metropola.

Prvi u redu ovog serijala je glavni grad Nemačke, Berlin. Razoren posle ratova i podeljen skoro pola veka, u Berlinu se i danas mogu primetiti razlike između istočnog i zapadnog dela, pa čak i u prevozu.

berlin6

Redovi vožnje su fenomenalno uklopljeni i smanjuju gužve na ulicama. © Slobodan Kostić

Dobra organizacija je ključ uspeha na svim poljima. Kako su Nemci poznati po tome, nije ni čudo što je transportni sistem glavnog grada visoko organizovan. Redovi vožnje su fenomenalno uklopljeni i gotovo je nemoguće videti dva autobusa na različitim linijama na istoj stanici u određenom trenutku. Ukoliko kroz neku četvrt prolaze dve linije sa taktom od 10 minuta, redovi vožnje su im smaknuti za polovinu intervala. Građani time dobijaju javni prevoz na svakih pet minuta a usput se stvaraju i manje gužve u saobraćaju.

Stanica nadzemne železnice (S-Bahn) kod Olympia stadiona. © Slobodan Kostić

Stanica nadzemne železnice (S-Bahn) kod Olympia stadiona. © Slobodan Kostić

Podređenost železnici je takođe vrlo bitno za funkcionisanje velikih gradova. Autobusi i tramvaji služe kao “feederi” podzemnoj (U-Bahn) i nadzemnoj (S-Bahn) železnici. Njihovi redovi vožnje su usklađeni sa redom vožnje železnice tako da je zadržavanje putnika na terminalima minimalan, a putnici brzo stižu do destinacija jer vozovi kroz grad uglavnom idu brzinom od 80 km/h, nekad i četvorostruko brže od autobusa i tramvaja. Zbog ovakve organizacije postoji mnoštvo perifernih terminusa uz železničke stanice, a broj linija koje voze od centra do periferije je minimalan.

Obeležavanje linija je nedvosmisleno. Linija TXL vodi do aerodroma Tegel, čija je oznaka TXL. © Slobodan Kostić

Obeležavanje linija je nedvosmisleno. Linija TXL vodi do aerodroma Tegel, čija je oznaka TXL. © Slobodan Kostić

Numeracija linija je izuzetno razumljiva. Sve autobuske linije su obeležene trocifrenim brojevima, a najpoznatije su 100 i 200, za razgledanje grada. Prva cifra se određuje u zavisnosti od popularnosti, gde je 1 najjači takt, a 3 najslabiji. Drugu cifru određuju četvrti kroz koje linija prolazi a treća se dodeljuje redom. Prvu cifru mogu zameniti slova X, N i M. Iako su prva dva verovatno jasna, slovo M se koristi za MetroNetz, mrežu linija koja saobraća u delovima gde je slaba pokrivenost železnice, i te linije saobraćaju 24/7. Tramvaji su obeleženi dvocifreno, s tim što se slovo M može videti kao prefiks. Podzemna železnica je obeležena slovom U sa jednom cifrom, a svaku liniju karakteriše i određena boja. Nadzemnu železnica ima prefiks S, ali je lako prepoznatljiva i po drugačijoj kolor-šemi.

S-Bahn saobraća skroz do centra Potsdama na svakih 10 minuta. © Slobodan Kostić

S-Bahn saobraća skroz do centra Potsdama na svakih 10 minuta. © Slobodan Kostić

Jednostavan tarifni sistem takođe olakšava snalaženje u gradu. Ceo Berlin je podeljen u tri zone (A, B, C) a njihove granice se jako lako prepoznaju. A zona se nalazi unutar kruga koji određuju kružne linije S41/S42 nadzemne železnice (tzv. Ringbahn) dok je B zona prsten između kružne železnice i granica teritorije Berlina. Specifičan, ali i zanimljiv u ovoj podeli je Potsdam, koji ima svoje tri zone, ali ceo leži u C zoni Berlina, te korisnici berlinskog javnog prevoza mogu komotno da se voze i kroz Potsdam. Iako su dostupne karte kod vozača, putnici mogu da iskoriste vreme čekanja da kupe kartu, jer većina stajališta ima bar jedan automat za štampanje.

Dabldeker i linija 100 - najpoznatiji u Berlinu. © Saša Conić

Dabldeker i linija 100 – najpoznatiji u Berlinu. © Saša Conić

Dabldekeri spadaju među zaštitne znake Berlina. Sa čak 418 autobusa u službi, od toga 416 MAN A39 Lion’s City DD, Berlin je drugi grad u Evropi po broju autobusa na sprat. Ipak, ovo je tradicija koja traje decenijama, pa su Berlinci uveliko naviknuti na penjanje na sprat ukoliko putuju više stanica. Naravno, ne treba napominjati da se na turističkim linijama 100 i 200 često odvija borba za mesto iznad vozača.

Linija U55 je odsečena šatl-linija koja će biti povezana sa linijom U5 do 2021. godine. © Slobodan Kostić

Linija U55 je odsečena šatl-linija koja će biti povezana sa linijom U5 do 2021. godine. © Slobodan Kostić

Privatni prevoznici dopunjuju mrežu lokalnog prevoznika BVG, ali na svega nekoliko linija i uglavnom na obodu grada. Ipak, obavezna je unifikacija kolor šema, tako da običan korisnik ne može da uoči razliku između gradskog i privatnog prevoznika. Osim spoljnog izgleda, i dezen sedišta i ostatka enterijera mora biti usklađen sa gradskim prevoznikom.

U određenim delovima grada van centra, posle 20 časova, putnici mogu da zahtevaju od vozača da im stane bilo gde. © Slobodan Kostić

U određenim delovima grada van centra, posle 20 časova, putnici mogu da zahtevaju od vozača da im stane bilo gde. © Slobodan Kostić

Zaustavljanje van stanice noću povećava bezbednost putnika. U određenim delovima grada van centra, posle 20 časova, putnici mogu da zahtevaju od vozača da im stane bilo gde. Jedini uslov u tom slučaju je da se autobus ne zaustavlja više od jednom između dve stanice.

Tramvajski sistem je uglavnom razvijen u istočnom delu Berlina. © Saša Conić

Tramvajski sistem je uglavnom razvijen u istočnom delu Berlina. © Saša Conić

Železnica je okosnica berlinskog javnog prevoza, a ne autobusi i tramvaji. Nadzemna železnica je organizovana u tri jaka koridora, jedan kružni, jedan koji ide sa istoka na zapad i drugi koji ide podzemno sa severa na jug. Kroz centar Berlina ovako na tri koridora prolazi desetak linija. Posebno fascinira činjenica da je nemoguće prošetati duž perona, od prvog do poslednjeg vagona voza a da već ne dođe sledeći. Takođe, na nadzemnom koridoru koji povezuje istok i zapad se S-Bahn poklapa sa regionalnom železnicom. Sa važećom kartom za gradski prevoz, putnici mogu da biraju između dva potpuno različita voza bez ikakve doplate, iako regionalni vozovi staju na mnogo manje stanica.

Mnogo je rešenja primenljivo i na javni prevoz u Srbiji. Neka zahtevaju minimalan trud, ali se svejedno ne ostvaruju. Pratite nas u narednim nedeljama i upoznajte dobre strane javnog prevoza širom sveta!
Slobodan Kostić – Urednik

Descargar musica