Hibridni autobusi – deo prošlosti ili budućnosti?

Hibridni autobusi – deo prošlosti ili budućnosti?

“Dizel je umro! Živela struja!”, reči su pokojnog Kžistofa Olševskog, osnivača Solaris Bus & Coach, na sajmu IAA u Hanoveru 2006. godine, kada je predstavio svoj prvi hibridni autobus. Došli su kao prelazno rešenje između autobusa sa dizel ili gasnim motorima i električnih autobusa. Kako je električnih sve više, a klasičnih sve manje, da li su hibridnim autobusima dani odbrojani?

Ipak, trend o kom je pričao Olševski je ozvaničen tek nakon deset godina, u drugoj polovini 2016. godine. Tada je evropski žiri, sastavljen od novinara iz sveta autobusa, proglasio Solaris Urbino 12 electric za Autobus godine 2017. Po prvi put, ovu prestižnu titulu je odneo autobus koji ne proizvodi buku tokom svog rada, iako mu je početna cena čak pola miliona evra.

Nagrada za Autobus godine 2017. dodeljena na sajmu IAA u Hanoveru. © Slobodan Kostić

Solarisov Urbino prvi električni Autobus godine. © Slobodan Kostić

Iste godine je u Beogradu obavljen prvi polazak na liniji EKO1, koja spaja Vukov spomenik i novobeogradsko naselje Belvil. Na specijalnoj liniji, namenjenoj ispitivanju ekološki čistih autobusa, saobraćaju električni Higer autobusi iz Kine, koja prednjači u razvoju elektromobilnosti. Ujedno, ova linija je namenjena kao uvertira daljem širenju mreže električnih autobusa, dok vlasti konstantno najavljuju nabavke novih. Najnovija je vest da će Beograd kupiti 80 elektrobusa tokom 2019. godine, ali je ona bila aktuelna i tokom cele prethodne. Čačak je za manje od godinu dana uveo i izbacio deset Volvo hibrida iz saobraćaja. Novi Sad planira nabavku pet električnih autobusa 2020. i 2021. godine. Ostali gradovi u državi ne pokazuju nikakve naznake o prelasku na čistiji pogon u javnom prevozu.

Rapidna ekspanzija ove tehnologije na kineskom tržištu dovodi do sve nižih i izuzetno konkurentnih cena električnih autobusa njihovih proizvođača. Jedna od najznačajnijih vesti 2018. godine je da je grad Šenžen, na jugoistoku Kine, elektrifikovao kompletnu flotu autobusa, koju čini 16.400 vozila. Međutim, ova smela odluka je pravi logistički izazov za prevoznika. Za potrebe punjenja svih ovih autobusa instalirane su hiljade punjača. Pošto proces punjenja traje oko dva sata, veliki broj vozila mora da puni baterije u privatnim garažama, van depoa javnog prevoznika. Takođe, proces punjenja se ponavlja tokom dana jer je domet ovih vozila samo 200 kilometara, iako je Šenžen u ravnici. Primera radi, u brdovitom Hong Kongu električna vozila ne mogu da ispune uslove za normalnu eksploataciju.

Kineski proizvođači autobusa prednjače u električnom pogonu.

Kineski proizvođači autobusa prednjače u električnom pogonu. © BYD

Postavlja se pitanje – da li je uvođenje električnih autobusa toliko opravdano? Baterije koje ova vozila nose su pune štetnih hemikalija i njihovo odlaganje još uvek nije postalo problem. Dok svi pričaju o elektrifikaciji, gotovo da niko i ne priča o tome šta će se desiti kada vozilima ili baterijama istekne rok trajanja. Prošle godine se pojavila samo jedna vest o rešenju ovog problema, i potiče iz Hamburga. Ovaj grad na severu Nemačke planira da koristi trošne baterije iz hibridnih autobusa za punjenje drugih vozila. Baterije bi prikupljale energiju kada je u mreži ona najjeftinija, a isporučivale bi je drugim autobusima kada je to najpotrebnije. Takođe, visoka nabavna cena električnih autobusa je i dalje problem.

Jasno je da električna vozila daju neprikosnoveno smanjenje buke, vrlo pohvalno u gradskim uslovima. Ali, da li je štetna pojava odlaganja hemijskog otpada opravdana smanjenjem buke u vangradskoj vožnji, gde više buke potiče od pneumatika a ne od motora? Rešenje ovog problema leži u hibridnom pogonu. Idealno, u pitanju je pogonski sklop koji omogućava da vozilo radi u potpuno električnom režimu kada je vozilo u centralnom delu grada. Van kritične zone po pitanju buke, vozilo može da pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem – idealno na biogorivo. Takvim prelaznim rešenjem su zadovoljeni svi kriterijumi buke u gradskom jezgru, smanjena je nabavna cena vozila i povećan je domet vozila sa jednim punjenjem.

Čak i međugradski autobusi Scania imaju hibridni pogon. © Autobusi.NET

Čak i međugradski autobusi Scania imaju hibridni pogon. © Autobusi.NET

Takvom rešenju problema je pristupilo više evropskih proizvođača autobusa. Primera radi, Scania u svojoj ponudi ima prigradske autobuse Citywide LE i Citywide Suburban, hibride u paru sa motorima koji rade na biodizel. Štaviše, čak i njihov međugradski Intercity ima svoju hibridnu izvedbu. Po njihovoj ponudi, jasno je da se funkcija hibridnih vozila promenila, ali ne da je i nestala. Naprotiv, sve više narudžbina za hibride stiže na račun prigradskih vozila ovog brenda. Sa takvom ponudom, Scania hibridni autobusi mogu slobodno da krstare autoputevima, a da i dalje brinu o zagađenju u najgušće naseljenim mestima. Naravno, Scania je 2017. godine predstavila potpuno električni gradski autobus, a neki od njihovih test primeraka su osposobljeni i za induktivno punjenje tokom vožnje.

Nešto drugačiji pristup ima nemački Mercedes-Benz. Njihov hibridni Citaro je odneo prestižnu nagradu Autobus godine 2019, u konkurenciji gde je bio jedini autobus koji nije potpuno električni. Za razliku od Šveđana, Nemci su sveli pojam hibridnog autobusa na pristupačan i jednostavan nivo. Elektromotor, koji čini ovaj autobus hibridom, daje samo 19 konjskih snaga i 220 njutnmetara obrtnog momenta. Međutim, hibridni pogon dodaje samo 150 kilograma na masu vozila u ovom slučaju. Tu je Mercedes-Benz pikirao kako bi napravio uštedu i tvrdi da njihov hibrid troši 9 procenata manje goriva nego dizelaš. Pomalo zastareli pristup korišćenja električne energije samo pri pokretanju iz mesta je oživljen – niskom cenom i lakim održavanjem.

Hibridni Citaro se vratio starom pristupu i odneo nagradu. © Daimler

Hibridni Citaro se vratio staroj logici hibrida i odneo nagradu. © Daimler

Dva potpuno različita pristupa hibridnom pogonu govore da priča o njemu još uvek nije završena. Različiti načini razmišljanja i pozitivni ishodi oba govore da pun potencijal hibridnog pogona još uvek nije iskorišćen. Iako je potpuno električni pogon primamljiv mlađim generacijama, još uvek je manjkav na otvorenom putu. Tome najviše doprinosi ograničen domet, koji posebno može biti ugrožen atmosferskim uslovima i neracionalnim trošenjem energije.

Slobodan Kostić

Descargar musica