Slučaj ATP “Vojvodina” – sporna privatizacija na štetu investitora

Slučaj ATP “Vojvodina” – sporna privatizacija na štetu investitora

Privođenje Ilije Devića, većinskog vlasnika novosadskog ATP “Vojvodina”, početkom juna, zbog odsustva sa ročišta, ponovo je uzburkalo javnost. On je priveden na dan kada je zakazao konferenciju za novinare, na temu političkih pritisaka na pravosuđe koji koče rešavanje njegovog slučaja. Šta je to toliko bitno u ovom slučaju i zašto njegovo rešenje traži toliko pažnje?

Pre petnaest godina, 27. jula 2004. godine, Ilija Dević je kupio novosadsko autotransportno preduzeće na javnom nadmetanju. Tadašnji vozni park ATP “Vojvodine” je najviše brojao autobuse novosadskog Neobusa, na Volvo ili samohodnim šasijama, kao i vremešne TAM autobuse, iz novosadske Autokaroserije, za prigradski prevoz, i ljubljanske Avtomontaže, za međugradski i međunarodni saobraćaj. Privatizacijom ovog preduzeća, Dević sklapa ugovor sa Evobusom u Ulmu i obnavlja vozni park Mercedes-Benz i Setra autobusima. Uporedo, u krugu preduzeća je otvoren i ovlašćeni servis za vozila ovih brendova.

Flota starih Neobusa i TAM-ova činila flotu ATP "Vojvodine" pre privatizacije. © Saša Conić

Flota starih Neobusa i TAM-ova činila flotu ATP “Vojvodine” pre privatizacije. © Saša Conić

Pre privatizacije poslednje nabavljene autobuse je napravio Neobus na Volvo B12B šasiji 2001. godine. © Saša Conić

Pre privatizacije poslednje nabavljene autobuse je napravio Neobus na Volvo B12B šasiji 2001. godine. © Saša Conić

Autobusi su, krajem oktobra 2004. godine, dočekani u krugu ATP “Vojvodina” i izgledalo je kao da će ruže cvetati. Do tada u Srbiji gotovo neviđeni dabldekeri Setra S 431 DT predstavili su okosnicu nove flote ovog prevoznika, koji će preuzeti najduže međunarodne linije. Uz dva dabldekera, ATP “Vojvodina” je preuzela i jedan Mercedes-Benz Travego 17 RHD, šest Mercedes-Benz Tourismo 15 SHD za kraće međunarodne linije, najčešće ka Bosni i Hercegovini, kao i četiri Mercedes-Benz Conecto za prigradski saobraćaj. Do kraja godine je isporučena jedna Setra S 317 UL i dva Mercedesa Intouro RH za međugradski saobraćaj, po dve Setre S 415 GT-HD i dve Setre S 417 GT-HD za međugradski i međunarodni prevoz. U narednih nekoliko godina je u vozni park stiglo još nekoliko Setri ComfortClass 400 serije.

Dve Setre S 431 DT su predstavile novi i avangardni pravac u kom je prevoznik krenuo. © Saša Conić

Dve Setre S 431 DT su predstavile novi i avangardni pravac u kom je prevoznik krenuo. © Saša Conić

Pošto su autobusi sa znakom Petrovaradinske tvrđave zasijali putevima, Novosađani su bili ponosni na ovakvu avangardu u svom gradu. Ponosan je bio i novi vlasnik, koji tvrdi da je redovno isplatio dug prema državi za preuzimanje preduzeća. Pošto je Međumesna autobuska stanica u Novom Sadu odavno ispunila svoj kapacitet, a njeno tadašnje stanje nije bilo zadovoljavajuće, Ilija Dević se obratio Gradu Novom Sadu i tadašnjem gradonačelniku, Maji Gojković. U tom Pismu o namerama, dostupnom na sajtu Ilije Devića, direktor i vlasnik ATP “Vojvodina” izražava nameru da, na parcelama preduzeća, izgradi savremenu autobusku stanicu, parking prostor, upravnu zgradu, prodajni i servisni centar za Evobus i hotel. Pet meseci kasnije stigao je odgovor iz Grada, koji je potpisao gradonačelnik – Grad će preseliti autobuski terminal na novu lokaciju po njenom otvaranju. Na proleće 2006. godine potpisan je i Ugovor između Grada i ATP “Vojvodine”, kojim su potvrđene namere.

Po privatizaciji ATP "Vojvodina" nabavljeno dvadeset Mercedes-Benz i Setra autobusa. © Saša Conić

Po privatizaciji ATP “Vojvodina” nabavljeno dvadeset Mercedes-Benz i Setra autobusa. © Saša Conić

Izgradnja nove autobuske stanice i novog kompleksa prevoznika je započeta ubrzo, ali uz veliku galamu. Demokratska stranka je optužila Iliju Devića da je finansirao izbornu kampanju Maje Gojković, dok je Mile Jerković, vlasnik više vojvođanskih autoprevoznika, najavio da će i on izgraditi sebi autobusku stanicu. Već u januaru 2007. godine, Sektor za saobraćaj Ministarstva za kapitalne investicije je utvrdio da nova autobuska stanica ispunjava zakonske uslove za rad. Početkom marta iste godine, nova autobuska stanica je počela sa radom, ali nijedan drugi prevoznik osim ATP “Vojvodine” nije prispeo u nju. Zbog cele zavrzlame koja sledi, autobusi ATP “Vojvodina” su postajali sve prazniji, a opšte stanje prevoznika sve gore.

Planiran je i kompleks sa hotelom na parcelama preduzeća. © Saša Conić

Planiran je i kompleks sa hotelom na parcelama preduzeća. © Saša Conić

Samo par dana kasnije, iz kabineta gradonačelnika je stiglo obaveštenje da po zakonu gradonačelnik nema ovlašćenje da zatvori MAS. Ipak, usledilo je postavljanje zabrana autobuskog saobraćaja na više prometnih bulevara, a mnogi prevoznici su to protumačili kao pritisak za prelazak na novu stanicu. Krajem juna 2007. godine počinju protesti prevoznika, pripadnika obe struje. Prvo su sindikati JGSP “Novi Sad” napravili protestnu kolonu do centra i Gradske skupštine, sa transparentima “Dajemo reč, ne damo stanicu” i blokirali saobraćaj. Gotovo istovremeno, vozači ATP “Vojvodina” ulaze svojim autobusima na Međumesnu autobusku stanicu i blokiraju saobraćaj na njoj. Konačno, Ilija Dević je, krajem jula 2007. godine, uputio tužbu protiv JGSP “Novi Sad”, Grada Novog Sada i Republike Srbije na osnovu neispunjavanja ugovornih obaveza o premeštanju saobraćaja.

ATP "Vojvodina" je bio jedini prevoznik na svojoj novootvorenoj stanici. © Saša Conić

Zbog neispunjenih obaveza na štetu ATP “Vojvodina” vozni park u sve gorem stanju. © Saša Conić

Sredinom 2008. godine u Novom Sadu se menja vlast i na čelo Grada dolazi Igor Pavličić ispred Demokratske stranke. Nova gradska vlast je vrlo jednostavno i sažeto saopštila – Međumesna autobuska stanica ostaje na lokaciji kod Železničke stanice. U prevodu, Grad neće premestiti saobraćaj na novu stanicu. Već u oktobru iste godine, stanica je zatvorena “iz tehničkih razloga” a tri vozila ATP “Vojvodina” su u znak protesta parkirana ispred Vlade Srbije sa jasnom porukom – “ispoštujte ugovor”. Zbog odsustva premeštanja saobraćaja na novu stanicu, računi ATP “Vojvodine” su bili blokirani od početka 2008. godine, a konačni potez je izvršila Čačanska banka u decembru, potraživanjem duga od 250 hiljada evra i uvođenjem firme u stečaj. U isto vreme, S-Leasing i Intesa Leasing su zaplenili autobuse na račun dugova i one u voznom stanju rasprodali. Konačno, od 2009. godine autobusa ATP “Vojvodina” na putevima nije bilo.

Nakon brojnih pisama gradonačelnicima i medijskih izjava, Dević je tužio Grad Novi Sad 2011. godine sa zahtevom da se isplati 100 miliona evra na ime odštete. Predložio je i vansudsko poravnanje, ali je po prvostepenoj presudi sredinom 2012. godine Grad dobio dužnost da isplati 13 miliona evra ATP “Vojvodini”. U isto vreme se promenila i vlast u Novom Sadu, pa je na čelo Grada došao Miloš Vučević ispred Srpske napredne stranke, koji je naveo da će se spor rešiti čim pre. Međutim, u pravni rat se uključio i JGSP “Novi Sad”, koji je u januaru 2013. godine zahtevao da se Ugovor iz 2006. godine proglasi ništavnim. Međutim, Privredni apelacioni sud je potvrdio pravosnažnu presudu i naložio da Grad isplati 1,3 milijarde dinara ATP “Vojvodini”. Konačno, Vrhovni kasacioni sud je potvrdio presudu, a Grad je na kraju isplatio 390 miliona dinara iz budžeta.

Oduzeti Neobusi sa lizinga ispred matične fabrike. © Saša Conić

Oduzeti Neobusi sa lizinga ispred matične fabrike. © Saša Conić

U međuvremenu, Ilija Dević se obratio i evropskim institucijama. Slučaj privatizacije ATP “Vojvodina” je, od strane Saveta za borbu protiv korupcije i Evropske komisije, okarakterisan kao sporan i dopunio listu 24 sporne privatizacije u Srbiji, dok se po svojoj težini nalazi u prvih pet. Ono što je interesantno jeste da je to jedini slučaj gde se investitor smatra oštećenim, a ne država. Na osnovu toga, Dević je potražio isplatu 54 miliona evra odštete, ali je zauzvrat dobio krivičnu prijavu i jednomesečni pritvor zbog utaje poreza, u vrednosti od oko dva miliona evra. Pod navodima da se sudske odluke donose uz jak politički pritisak, a njegova prava povređena, on je tužio Srbiju Sudu za ljudska prava u Strazburu. U međuvremenu se procenjuje da je šteta porasla na preko 130 miliona evra.

Trenutno poslednja varnica u slučaju ATP “Vojvodina” iskrsla je pre mesec dana, kada je Ilija Dević priveden zbog odsustva sa ročišta. Nakon dve nedelje, koje je ispunio štrajk glađu, on je pušten iz pritvora. Njegova ćerka, Anđelka Dević, okarakterisala je ovo kao politički progon. Kako tvrdi Danas, puštanje Devića iz pritvora se dogodilo na isti dan kada i ročište iz stečajnog postupka, prema kome bi se odlučilo da li će preduzeće otići u bankrot. Međutim, ova odluka je odložena za kraj septembra.

Oduzeti autobusi ATP "Vojvodine" rasprodati širom Srbije. © Slobodan Kostić

Oduzeti autobusi ATP “Vojvodine” rasprodati širom Srbije. © Slobodan Kostić

Novi Sad i Vojvodina su, odlaskom ATP “Vojvodine” u stečaj, ostali bez svog vodećeg i potencijalno zvaničnog prevoznika (eng. flag carrier). Odmah nakon prestanka sa radom novosadskog prevoznika, beogradska Lasta je počela da prevozi putnike na prigradskim linijama. Liniju do Iriga je privremeno preuzeo i JGSP “Novi Sad”. Međutim, na kraju su najveći profit imali privatni prevoznici iz okolnih mesta, koji su ostali bez konkurencije. Među njima su Dunavprevoz iz Bačke Palanke, Saobraćaj iz Žablja i bečejski Bečejprevoz. Odsustvo jakog lokalnog prevoznika je ostavilo mesta i razvoju manjih privatnika u gradu, ali je svoj deo kolača uzeo i JGSP “Novi Sad”, jedan od tuženih u brojnim sporovima između ATP “Vojvodine” i Grada Novog Sada.

Slobodan Kostić

Descargar musica