Koliko je besplatan besplatan javni prevoz?

Koliko je besplatan besplatan javni prevoz?

Krajem januara 2019. godine, Jagodina je postala najveća opština u Srbiji sa potpuno besplatnim javnim prevozom u gradu i okolnim selima. Ipak, prva realizacija ove inicijative je izvedena u Knjaževcu još u drugoj polovini 2015. godine, a besplatan javni prevoz u Srbiji, takođe od januara 2019. godine, zaokružuje Požega.

Opštinski odbori Jedinstvene Srbije, stranke na vlasti u Jagodini, uputile su zahtev gradskim skupštinama u Ćupriji i Leskovcu da se i u ovim gradovima razmotri uvođenje besplatnog javnog prevoza. Iako je u pitanju olakšica po budžet pojedinca, pojedini stanovnici ove tri opštine su u anketama izrazili sumnju u “besplatnost” besplatnog prevoza. U razgovoru za Prvu TV, predsednik opštine Požega, Milan Božić, izjavio je da će novi sistem organizacije prevoza zapravo doneti godišnju uštedu od 30 miliona dinara ovoj opštini.

Jagodina od januara uvela besplatan javni prevoz. © Zoki-AS035

Jagodina od januara uvela besplatan javni prevoz. © Zoki-AS035

Naime, predsednik opštine Požega je izneo zaključak sprovedene analize na toj teritoriji. Zahvaljujući nepostojanju linija ka mnogim selima, opština je bila prinuđena da zaposlenima u javnom sektoru, osnovcima i srednjoškolcima kao i penzionerima plaća linijski taksi, što je teretilo budžet opštine od 30.000 stanovnika za 65 miliona dinara godišnje. Tender za obavljanje javnog prevoza na teritoriji opštine Požega dobila je firma Libertas iz Ivanjice sa ponudom od 35 miliona dinara godišnje.

Gradonačelnik Jagodine, Dragan Marković Palma, obećao je svojim građanima da poslodavci neće ukinuti naknadu za prevoz svojim zaposlenima, iako je od 20. januara prevoz u ovom gradu postao besplatan. Grad i okolna sela ukupno broje 80.000 stanovnika, a Jagodina će uložiti 118 miliona dinara godišnje kako bi se poboljšao kvalitet života u Jagodini. Prvi čovek grada je rekao da je do tada Jagodina plaćala prevoz učenika i penzionera u iznosu od 32 miliona dinara godišnje, a kao loš primer predstavio Kraljevo, koje za prevoz učenika i penzionera izdvaja čak 130 miliona dinara svake godine.

Naravno, ostaje pitanje u vazduhu – zbog čega je potreban besplatan javni prevoz i koliko on zapravo košta?

Talin od 2013. godine besplatno prevozi građane. © André Knoerr

Talin od 2013. godine besplatno prevozi građane. © André Knoerr

Besplatan javni prevoz nije suviše rasprostranjen u Evropi, ali se može naći u manjim i gradovima srednje veličine. Najveći i najpoznatiji od njih je estonski glavni grad Talin, koji je od 2013. godine uveo besplatan javni prevoz za svojih 400 hiljada stanovnika. Pogođeni sve većim zagađenjem vazduha i gužvom u saobraćaju, čelnici estonske prestonice su odlučili da raspišu referendum, i time dobili saglasnost za uvođenje besplatnog javnog prevoza na teritoriji grada. U prvih šest meseci, broj automobila na ulicama Talina je opao za 10 procenata, a autobusi, trolejbusi i tramvaji su postajali sve puniji, i to je iziskivalo nabavku novih vozila. Dodatni trošak za uvođenje besplatnog javnog prevoza u ovom gradu je tada procenjen na dvanaest miliona evra godišnje. Rupa u budžetu je popunjena tako što su uvedene takse za registrovanje prebivališta u gradu, te je procenjeno da će budžet grada biti u plusu do kraja iste godine.

Krajem 2018. godine smo dobili i prvu državu sa potpuno besplatnim javnim prevozom i u pitanju je Luksemburg. Na parlamentarnim izborima je ponovo odabrana vladajuća koalicija, čiji je glavni moto kampanje bio zaštita životne sredine. Glavni grad ovog vojvodstva ima 110 hiljada stanovnika, ali se u njega dnevno slije čak četiri puta više radnika i studenata. Zbog velikih dnevnih migracija, saobraćajne gužve u ovom gradu su nepodnošljive, a samim tim i užasne po okolinu. Sistem besplatnog prevoza je već uveden na leto 2018. godine, za decu i tinejdžere. Drugi putnici još uvek plaćaju dvosatnu kartu od dva evra, koja uglavnom pokriva putovanje u celoj državi. Očekuje se da će početkom 2020. godine biti ukinute sve karte u javnom prevozu na teritoriji Luksemburga.

Besplatan prevoz svim građanima na teritoriji Luksemburga od 2020. godine. © Thomas Chaffaut

Besplatan prevoz svim građanima na teritoriji Luksemburga od 2020. godine. © Thomas Chaffaut

Sa druge strane, belgijski grad Haselt se opekao na ukidanje naplate karata u svom javnom prevozu. Grad veličine Jagodine je uveo besplatan javni prevoz davne 1997. godine, i već u prvoj godini rada video četiri puta više putnika nego kada se prevoz naplaćivao. Tadašnji procenjeni trošak od 970.000 evra godišnje se učetvorustručio, a broj putnika porastao dvanaest puta za samo deset godina. Kap je prelila čašu kada je De Lijn, najveći belgijski javni prevoznik, povećao iznos na fakturi za milion evra u roku od godinu dana. Tada je i doneta odluka da se prestane sa besplatnim javnim prevozom i vraćena je naplata karata, u početku za 60 centi samo starijima od 19 godina.

Ipak, da nije sve tako crno i belo dokazuje Pariz. Vlast i opozicija u ovom gradu se godinama raspravljaju o prednostima i manama besplatnog javnog prevoza. Ovaj grad već povremeno nudi besplatan javni prevoz, kada se detektuje preveliko zagađenje vazduha izazvano gužvama u saobraćaju. Krajem 2016. godine, situacija je bila toliko loša, da je nivo štetnih čestica u vazduhu dva dana probijao rekorde, pa je i javni prevoz bio besplatan u to vreme. U martu 2018. godine, gradonačelnica je naručila studiju opravdanosti uvođenja besplatnog prevoza, ali je opozicija ubrzo iznela drugu studiju, koja tvrdi da će besplatan javni prevoz minimalno uticati na kvalitet vazduha, ali da će opteretiti budžet prosečnog stanovništva za dodatnih 500 evra godišnje.

U Dankerku je bio besplatan prevoz samo vikendom, pa je 2018. postao besplatan i radnim danima. © Thomas Chaffaut

U Dankerku je bio besplatan prevoz samo vikendom, pa je 2018. postao besplatan i radnim danima. © Thomas Chaffaut

Međutim, Francuska je zapravo vodeća država po pitanju besplatnog javnog prevoza. Približno trideset gradova, skoro svi sa manje od stotinu hiljada stanovnika, su ili parcijalno ili potpuno ukinuli naplatu karata svojim građanima, a negde i turistima. Najnoviji na listi je Dankerk, grad od devedeset hiljada stanovnika, poznat po evakuaciji britanskih trupa u Drugom svetskom ratu. Ovaj grad je 2015. godine uveo besplatan prevoz vikendom, da bi od septembra 2018. prestao da naplaćuje putovanja i radnim danom. Dankerk planira da se poboljšanjem komunikacije bori protiv porasta nezaposlenosti i pada na ekonomskom planu. Autobuski vozni park u Dankerku je porastao sa 100 na 140 voznih jedinica, a finansiraju ga lokalna preduzeća sa više od deset zaposlenih, taksom od 1.55 procenata. U prvih mesec dana je broj putnika skočio za čak 50 odsto.

Nema mesta besplatnom prevozu u milionskim gradovima. © Aleksa Ilić

Nema mesta besplatnom prevozu u milionskim gradovima. © Aleksa Ilić

Bilo kako bilo, naravno da je uvođenje besplatnog javnog prevoza dobar politički potez. Međutim, njegova opravdanost može ležati u raznim aspektima svakodnevnog života, bilo da je samo reč o poboljšanoj komunikaciji ili smanjenju zagađenja bukom ili izduvnim gasovima. Ono što je dokazano na primerima širom Evrope jeste da je trenutno nemoguće uvesti besplatan javni prevoz u milionskim gradovima. S tim na umu, potpuno je opravdano i za očekivati da raste inicijativa o uvođenju besplatnog gradskog prevoza u manjim gradovima širom regiona, ali će biti potrebno još strpljenja pre nego što, na primer, Beograd ili Novi Sad ukinu naplatu karata u gradskom saobraćaju.

Slobodan Kostić

Descargar musica