Turski proizvođači u ofanzivi na Evropu

Turski proizvođači u ofanzivi na Evropu

Osim proizvodnje MAN i Mercedes-Benz autobusa u Turskoj, lokalni BMC, Otokar, Temsa i Isuzu su sve više viđeni u velikim gradovima Evrope. Sa velikim nabavkama u Bukureštu, Beogradu i Bratislavi, analiziramo da li je krenula nova turska ofanziva na Stari kontinent, ovog puta autobusima.

Srpsko tržište je već više od deset godina značajan izvozni teren za mnoge turske proizvođače. Isuzu i Temsa su prvi zabeležili veće uspehe na ovdašnjem terenu, uglavnom u segmentu međugradskih i turističkih autobusa. Isporuke za gradski prevoz su, međutim, žigosali turske proizvođače kao nedorasle uslovima eksploatacije, pre svega u Beogradu. Nakon više teških incidenata u Beogradu, srećom bez žrtava, BMC i Temsa su postali autobusi na lošem glasu u prestonici. Potonji proizvođač je o svom trošku izvršio popravke i obezbedio autobuse, vozače i putnike od novih nezgoda, dok su u slučaju BMC uglavnom vozači okrivljeni za incidente. Sa sve većim brojem Turaka u jugoistočnoj i centralnoj Evropi, postavlja se pitanje da li su dorasli izazovu i da li su spremni za ekspanziju ka zapadu.

Velika nabavka za Bukurešt najveći izvozni posao Otokara. © Europa FM

Velika nabavka za Bukurešt najveći izvozni posao Otokara. © Europa FM

Krajem 2018. godine, Otokar je isporučio prvih 30 od ukupno četiri stotine gradskih autobusa za potrebe javnog prevoza u Bukureštu. Najveći izvozni posao turskog proizvođača je u Rumuniji ispraćen nezadovoljstvom putnika i vozača. Otokar Kent autobusi su u rumunskom glavnom gradu u prvih godinu dana izazvali incidente poput prskanja vrele tečnosti iz radijatora po putnicima, vratima koja se ne mogu otvoriti i softverskim problemima, koji su ometali rad motora.

Ovi turski autobusi su došli na razočarenje sindikata javnog prevoznika STB, koji je prethodno imao skoro hiljadu Mercedes-Benz Citaro autobusa u eksploataciji. Ugovor o kupovini čak 400 autobusa je zaključen bez ikakve probe autobusa u gradu, što nije bio slučaj sa nemačkim vozilima, te je uzbunio vozače. Dodatno, vozači su u razgovoru za rumunski VICE otkrili da ih je gradonačelnica Bukurešta direktno krivila za sve probleme sa Otokarima.

Međutim, Otokar je odneo veliku pobedu. Grad koji eksploatiše velike količine gradskih autobusa, i koji je uniformno koristio Mercedes-Benz Citaro, izuzetno je vredna ali zahtevna meta u proboju na evropsko tržište. Tokom 2019. godine, ispostaviće se da je ovaj posao za Otokar bio vredniji od ugovorenog, jer je pokrenuo ekspanziju ka zapadu.

BMC isporučio više od stotinu autobusa Sofiji. © CometBG, Flickr

BMC isporučio više od stotinu autobusa Sofiji. © CometBG, Flickr

Iz sličnog položaja je nastupio i BMC, koji osim autobusa u Turskoj proizvodi i kamione i vojna vozila, isto kao i Otokar. Njihovo uporište u jugoistočnoj Evropi je Sofija. Iako u manjim količinama od Bukurešta, bugarska prestonica je takođe zamenila zastarele Mercedese autobusima iz Turske. U nekoliko javnih nabavki, Sofija je ukupno nabavila 122 BMC Procity autobusa sa pogonom na CNG. Ipak, zbog uticaja Evropske banke za razvoj, Sofija je nastavila sa nabavkom autobusa evropske proizvodnje, pa je u međuvremenu kupila i 186 zglobnih MAN Lion’s City, takođe na gas.

Posle Sofije, BMC je „skočio“ u Srbiju. Nekadašnje tržište Temse, koja je pre desetak godina isporučivala na desetine autobusa domaćim prevoznicima, počelo je da se gasi zahvaljujući zaštićenom tržištu gradskih autobusa i lošoj ponudi turskog proizvođača, naročito u klasi turističkih autobusa. Težak udarac je Temsa primila u Beogradu, kada je Arriva povukla svoje autobuse iz javnog prevoza zbog nekontrolisanog rada motora. Sve je to otvorilo vrata za BMC, ali se u trci za Beograd priključio i Otokar.

Uprkos pobedi BMC u Beogradu, Otokar postaje najjači igrač u Srbiji. © Slobodan Kostić

Uprkos pobedi BMC u Beogradu, Otokar postaje jači igrač u Srbiji. © Slobodan Kostić

Iako je na javnoj nabavci 70 solo autobusa za Beograd, po ubrzanom postupku, kontroverzno pobedio BMC, ovaj proizvođač nije zauzeo najbolji položaj u Srbiji. Osim kontroverzne nabavke, BMC autobuse je ispratio i loš glas na konto nekontrolisanog rada motora na više vozila u GSP „Beograd“. Zahvaljujući velikim isporukama za Lastu i druge prevoznike u okolini Beograda, Otokar je modelima Kent i Territo „osvojio“ srpsku teritoriju. Osim u beogradskom javnom prevozu, BMC autobusi se mogu naći samo u Pančevu. Ipak, posle isporuke dvadeset zglobnih autobusa na gas za Novi Sad, BMC će se vratiti u takmičenje.

Nužno je spomenuti da se i Temsa laganim korakom vratila u Srbiju, ali kičast dizajn turističkih autobusa ovog proizvođača u velikoj meri odudara od evropskih standarda pa se ovakvi modeli nisu estetski proslavili. Sa druge strane, gradski i prigradski autobusi su primljeni sa pozitivnom ocenom u Srbiji, doduše uz male nabavke. Neizvesna budućnost fabrike koja je u stečaju će znatno usporiti dalje širenje ovog proizvođača. Osim ova tri, u Srbiji je već više od deset godina Isuzu na stabilnom položaju, ali samo u midibus kategorijii.

Ipak, u Mađarskoj Turci nisu toliko primetni. © Slobodan Kostić

Ipak, u Mađarskoj Turci nisu toliko primetni. © Slobodan Kostić

Kroz Mađarsku su Turci prošli bez zadržavanja. Pošto ova država subvencioniše domaće proizvođače autobusa, javni prevoz u gradovima u velikoj meri krase Credo i Modulo autobusi. Omanji uspeh napravio je Karsan 2015. godine, kada je Budimpešti isporučio šesnaest midibusa za gradski prevoz. Kako je preneo mađarski portal Omnibusz, novi prevoznik u javnom prevozu mađarske prestonice, M6 L.O.G., je naručio dvadeset solo Isuzu Citiport autobusa. Osim njih, u Mađarskoj je sve popularniji Mercedes-Benz Conecto, takođe turske proizvodnje.

Osim u Bukureštu, Otokar je ostvario značajnu pobedu na tenderu u Bratislavi za 70 zglobnih autobusa. Iako broj vozila nije velik za fabriku veličine Otokara, ova pobeda važi za jedan od najznačajnijih koraka u proboju Turaka na evropsko tržište. Za vreme Čehoslovačke, Bratislavom su dominirali autobusi češke Karose, dok su posle raspada države na smenu dolazili Mercedes-Benz, SOR i Iveco, od nedavno. U takvom sistemu, gde su svi konkurenti iz Evropske Unije, pobeda Otokara je značajna i sve više ga približava tržištu centralne Evrope.

U Bratislavi Otokar odnosi veliku pobedu na tenderu za 70 zglobnih autobusa. © Miloš Smiljkić

U Bratislavi Otokar odnosi veliku pobedu na tenderu za 70 zglobnih autobusa. © Miloš Smiljkić

Turski proizvođači su prisutni i u Poljskoj, bez obzira što skoro svi veliki evropski proizvođači tamo imaju svoje pogone. Iako su prisutni u Varšavi, kroz omanje serije Isuzu Citiport i Otokar Navigo autobusa, njihova količina nije ni približna onoj koja se može videti u drugim prestonicama istočne i srednje Evrope. Zahvaljujući domaćoj proizvodnji, moglo bi se zaključiti da se Evropljani kroz Poljsku brane od najezde Turaka. Položaj Turaka u Poljskoj popravljaju manje isporuke manjim gradovima, ali i dalje ne dolaze do izražaja od Solarisa i drugih.

Još je nepovoljnija situacija za Turke u Češkoj Republici. Domaća industrija, koju čine SOR, Iveco i Škoda je izuzetno dobro zaštićena kroz javni prevoz ove države. Jedini strani autobusi koji se mogu naći na ulicama velikih gradova, pa i same prestonice, su poljski Solarisi, ali najčešće kao trolejbusi u Škodinoj izvedbi. Međutim, ulaskom u Bratislavu je Otokar korak bliže da bude prvi koji će probiti konzervativno češko tržište.

Rešenja nepostojećih problema na nekonvencionalan način suštinska boljka Turaka. © Stefan Nikolić

Rešenja nepostojećih problema na nekonvencionalan način suštinska boljka Turaka. © Stefan Nikolić

S obzirom na to kako je Solaris ušao u Nemačku početkom 21. veka, čak i sa velikim isporukama za Berlin, nije nemoguće da će se turski autobusi u dogledno vreme naći u većem broju na ulicama nemačkih gradova. S obzirom da se u Austriji mogu naći i kineski autobusi u javnom prevozu, još je izvesniji dolazak Turaka u Austriju. Ipak, u tome će ih gotovo sigurno sprečiti boljke kakve su preživeli u Bukureštu i Beogradu – pre svega ugradne robe sumnjivog kvaliteta i olako shvatanje primene softvera u industriji.

Na većini evropskih sajmova, turski proizvođači, nalik kineskim, uporno pokušavaju da impresioniraju javnost raznim odstupanjima od konvencionalnog. Jedan od primera je i volan čiji obruč ne formira potpun krug, nalik na trkačka vozila. Često viđen primer je i digitalni kokpit, koji dokazuje koliko olako ovi proizvođači shvataju softver u auto industriji. U praksi, digitalni kokpiti u autobusima su se pokazali nepotrebnim, a softver sumnjivog kvaliteta nepouzdanim i potencijalno nebezbednim. Ukoliko planiraju ozbiljnu ofanzivu, oni moraju pod hitno da reše ove probleme i nastupe konvencionalno prema konzervativnim tržištima.

Ovakve scene neće biti nemoguće ni u drugim evropskim gradovima ukoliko turski proizvođači usmere fokus ka svojim klasičnim boljkama. © Stefan Nikolić

Ovakve scene neće biti nemoguće ni u drugim evropskim gradovima ukoliko turski proizvođači usmere fokus ka svojim klasičnim boljkama. © Stefan Nikolić

Konačno, Turska je zemlja autobusa. Iako su prisutni i vrlo konkurentni MAN i Mercedes-Benz, domaći proizvođači imaju svoje parče hleba, najviše u segmentu gradskih i prigradskih autobusa. To im je postalo i uporište, a pobede na tenderima u glavnim gradovima Evropske Unije im širom otvaraju vrata Evrope. Naravno, dug put predstoji pred Otokarom, Isuzuom, BMC-om i Temsom, ali se iz trenutne situacije može doneti zaključak da im je budućnost u Evropi svetla, a da će veliki evropski proizvođači morati da spreme odgovor u vidu jeftinijih modela, kako bi im parirali u slabije razvijenim gradovima.

Slobodan Kostić

One comment

Objavite komentar

Vaša adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Descargar musica