Prošlo je tačno dvanaest godina od kako su prvi autobusi poljske fabrike Solaris Bus & Coach stigli u JGSP „Novi Sad“. Šest autobusa tipa Urbino 12 CNG su inače bili i prvi autobusi marke Solaris u Srbiji. Dve godine kasnije GSP „Beograd“ postaje bogatiji za 203 zglobna autobusa Urbino 18 sa pogonom na dizel koji i danas čine uzdanicu javnog prevoza u glavnom gradu.

Prvi autobusi poljskog Solarisa stigli su u Novi Sad 2011. godine. Foto Saša Conić

Osim što je bio prvi kupac Solarisa u Srbiji, JGSP „Novi Sad“ je i prvi kupac četvrte generacije modela Urbino, pa još i u električnoj varijanti. Da vas podsetimo, Autobusi.NET je prisustvovao svetskoj premijeri četvrte, „nove generacije“ u Hanoveru 2014. godine, potom predstavljanju električne verzije godinu dana kasnije na sajmu Busworld u Kortrajku. Zvanično predstavljanje modela Urbino 12 electric u Srbiji smo ispratili u jesen 2017. godine u Beogradu posredstvom zastupnika, firme SDT Group DOO.

Električni autobusi iz Poljske za Novi Sad

Iako smo tada očeklivali da će se ovaj model ubrzo naći na ulicama srpskih gradova, trebalo da je da prođe još pet godina i da Solaris dobije posao na tenderu EBRD-a koji je gradu Novom Sadu obezbedio kredit za ovu namenu. Vrednost ovih autobusa iznosi 6,2 miliona evra bez PDV-a, a rok isporuke je iznosio 13 meseci. Međutim, već posle 10 meseci, početkom februara 2023. godine, prvi električni Urbino stiže u Srbiju na homologaciju. Do kraja aprila su i presotalih devet autobusa stigli na kamionima do uvoznika SDT u Dobanovcima.  Tamo su vozila potom registrovana i pripremljena za isporuku. Isporuka do Novog Sada je obavljena u dva dana. Vozila su iz Dobanovaca 1. juna sopstvenim pogonom dovezena do Kovilja gde su se dopunila strujom preko noći. Sledećeg dana, vozači JGSP-a su iz Kovilja dovezli autobuse do garaže JGSP-a, njihove nove kuće.

Novosadski električni Solarisi su u Dobanovcima kod uvoznika SDT Group registrovani i pripremani za isporuku. Foto SDT Group

Moglo bi se reći da će nova vozila imati specijalni tretman u odnosu na ostale autobuse u voznom parku, jer će biti garažirana u posebno izgrađenim natkrivenim „kućicama“ na kojima postoji rezervacija za svaki garažni broj ponaosob. Na tim mestima se nalaze i spori „plug-in“ punjači snage 50 kW sa duplim „outputom“ za punjenje autobusa preko noći. Brzi „Siemens“ punjači snage 600 kW kojima će se e-busevi dopunjavati preko pantografa na krovu su instalirani na okretnici na Novom naselju i na „potkovici“ ispred železničke stanice. 

Električni autobusi i ekološki značaj za grad

Danas su svečano u krugu JGSP „Novi Sad“ promovisani novi električni autobusi. Pored direktora preduzeća kao domaćina i gradonačelnika, prisustvovali su i predstavnici Solarisa, uvoznika SDT Group, kao i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Nakon iskazanog zadovoljstva svih učesnika kupovinom novih električnih autobusa i istaknutog izuzetnog značaja za grad Novi Sad kada je ekologija u pitanju, upriličena je probna vožnja.

Saveremena tehnologija za Novi Sad

Solaris Urbino 12 electric je u poslednjih par godina jedan od najpopularnijih i najprodavanijih električnih autobusa u Evropi. Kako je istakao Dejan Trifunović, direktor SDT Group, „Solaris je isporučio preko 3.000 električnih autobusa kupcima širom Evrope. Za Solaris je značajno i to da se u proizvodnju ovih autobusa uključuju i domaći kooperanti, jer to dodatno podstiče lokalnu privredu“.

Koje karakteristike ima model namenjen Novom Sadu? Autobusi imaju Solaris High Power baterije 91,2 kWh i vazdušno hlađeni centralni motor TSA TMF 35-28-4 snage 160 kW. Pantograf na krovu vozila pomoću kojeg se priključuje na brzi punjač je marke Schunk. Novi električni Urbino za Novi Sad nema klasične retrovizore, već sistem MirrorEye koji ih zamenjuje pomoću spoljašnjih kamera i monitora. Još jedna tehnološka novina tiče se bezbednosti pešaka i biciklista, po kojima je Novi Sad poznat.

Električni autobusi za Novi Sad su opremljeni savremenim sistemom za informisanje putnika. Kako nam je objasnio Nemanja Bijelić iz novosadske firme Novatronic, „on se sastoji od displeja u beloj boji, sa visinom od 19 piksela. Novina su i unutrašnji monitori u tzv „stretch size“ formatu, dijagonale 29 inča. Ovi LCD ekrani nude velike mogućnosti komunikacije i prikaza različitih sadržaja kao što su najave narednog stajališta, ispis marketing materijala i drugih informacija od značaja za putnike.“

Ne treba posebno naglašavati da su vozila potpuno niskopodna i da su klimatizovana, ali ćemo navesti da ima prostora za 80 putnika.

Dodatna oprema za JGSP „Novi Sad“ koja nije zahtevana

Pored tehničke opreme koja je tražena tenderom, Solaris je Novom Sadu isporučio i pregršt savremenih tehničkih inovacija, ali i korisnih i interesantih estetskih detalja.

Sistem Mobileye Shield+ je sistem asistencije koji upozorava vozača ukoliko se neko nalazi u tzv. slepom uglu. Ovaj sistem ima senzore koji sa zadnje ivice vozila „nadgledaju“ šta se dešava sa leve i desne strane. Vozač dobija žuti svetlosni signal o prisustvu pešaka i biciklista. Ukoliko se oni nađu na kritičnom putu, do vozača stiže crveni svetlosni signal i zvučno upozorenje.

Solarisi za Novi Sad imaju specijalno indirektno osvetljenje plafona i poseban dizajn samog plafona. Osam uzvišenih putničkih sedišta ima utkan logo grada Novog Sada, karakterističnu golubicu. Kada su uključena kratka svetla, pali se spoljašnje osvetljenje ispod vrata kada se ona otvore. Putnicima su na raspolaganju i dezinfektori za ruke unutar vozila, kao i USB utičnice za punjenje mobilnih uređaja. Ugrađen je i radio uređaj za vozača ili celo vozilo, a sam vozač mora pre pokretanja vozila da odradi alko test preko Alcolock sistema. Od ostale dodatne opreme ćemo navesti i automatsko podmazivanje prednje osovine i TPMS – monitoring pritiska u pneumaticima.

Novi električni autobusi su dobili garažne brojeve #1090 do #1099 i izlaze na ulice Novog Sada sledeće nedelje. Pogledajte u nastavku fotografije sa današnje promocije.

Urednik
Saša CONIĆ, dipl.ing.

The post Električni autobusi Solaris Urbino 12 electric promovisani u Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Od četvrtka, 3. oktobra 2019. godine, FlixBus autobusi će krenuti iz Srbije na novoj liniji i spojiti glavne gradove Srbije i Mađarske. Prvi put od dolaska evropskog lanca prevoznika u Srbiju, zeleni autobusi će ući i u Novi Sad. Tri dnevna i jedan noćni polazak obavljaće beogradski Fudeks.

Predstavnici Fudeksa i FlixBus CEE South. © Slobodan Kostić

Konferenciju za štampu započeo je Ante Grbeša, direktor FlixBusa za region CEE South. On je prisutne medije upoznao sa konceptom funkcionisanja FlixBus sistema, kao i sa nastankom i razvojnim putem nemačkog prevoznika koji je izrastao u jednog od najznačajnijih igrača na evropskom tržištu, pa i u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe, naveo je i da je FlixBus nedavno preuzeo turski KamilKoc i francuski Eurolines. Osim toga, uputio nas je i na dalji razvoj ovog koncerna, koji uključuje kreiranje car-pooling kompanije FlixCar u Francuskoj i FlixTrain na nemačkim šinama.

Reč je preuzeo Dean Čebohin, direktor za razvoj poslovanja FlixBus CEE South, s kojim je naš portal vodio ekskluzivni intervju pre dva meseca, i prisutnima približio način funkcionisanja ispostave u Zagrebu, koja je zadužena za prostore bivše Jugoslavije i Albaniju. Pred predstavnicima najvećih srpskih medija Čebohin je, osim posvećenosti bezbednosti i ekologiji, predstavio i partnere sa domaće scene, Fudeks i Sirmiumbus, čiji su predstavnici bili prisutni na konferenciji u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari.

Predstavnici Sirmiumbusa i FlixBus CEE South. © Slobodan Kostić

Iako je FlixBus svoje poslovanje posvetio internetu i digitalnim tokovima komunikacije, kartu za zelene autobuse moguće je kupiti i posredstvom tradicionalnih kanala. Kako su naveli Čebohin i Nemanja Laković, menadžer prodaje FlixBus CEE South i direktor predstavništva kompanije u Beogradu, u Srbiji trenutno postoji 250 lokala u kojima je moguće kupiti karte za FlixBus. Međutim, u prva dva meseca su, kako tvrde, dokazali da su putnici iz Srbije spremni za kupovinu putem interneta, bilo kroz aplikaciju ili vebsajt.

Kako smo saznali od predstavnika FlixBus CEE South iz Zagreba, izuzetno su zadovoljni reakcijom putnika na srpskom tržištu. Prema njihovim navodima, u Srbiji su putnici brže i u većem udelu usvojili korišćenje digitalnih kanala nego što je to bio slučaj u Hrvatskoj 2016. godine, kada su krenule prve linije njihovih autobusa ka jadranskom primorju. Osim ovog udela, naveli su da u Srbiji raste i ukupan broj putnika. Trenutno, u Hrvatskoj 60 odsto putnika kupuje kartu putem interneta dok u zemljama Beneluksa taj udeo iznosi više od 90 procenata.

Putnici u Srbiji pokazali veću spremnost za kupovinom putem intereneta. © Slobodan Kostić

Zaključno sa 30. septembrom, obavljeni su poslednji sezonski polasci od Beograda ka hrvatskom primorju. Iako su ukinuti polasci do Splita i Rovinja, FlixBus nije smanjio broj polazaka ka Zagrebu. Kroz ovo čvorište, putnici iz Srbije i dalje imaju vezu ka primorju, ali i ka Italiji, Austriji i Nemačkoj. Od trećeg oktobra, putnicima iz Beograda i Novog Sada će biti približene nove destinacije iz FlixBus mreže.

Budimpešta je veliko saobraćajno čvorište u FlixBus mreži i omogućava presedanje putnicima iz Srbije ka Poljskoj, Češkoj, Nemačkoj i Austriji. Jedna od najznačajnijih konekcija koje srpski putnici mogu ostvariti u Budimpešti jeste ona ka Beču, do kog postoji polazak skoro na svakih sat vremena. Prvi srpski partner FlixBusa, beogradski Fudeks, će svojim autobusima obavljati sva četiri polaska, što će udvostručiti trenutni broj polazaka koje obavlja ovaj prevoznik. Iako je FlixBus prisutan na aerodromu u Budimpešti, putnici iz Srbije neće imati direktnu vezu do njega.

Ukidanje železničke linije do Budimpešte će popuniti kapacitete FlixBusa. © Slobodan Kostić

Osim jakog marketinga koje FlixBus platforma poseduje, popunjavanju kapaciteta će najviše pomoći odsustvo direktne železničke veze Beograda sa Budimpeštom, koja je ukinuta početkom radova na brzoj pruzi kroz Srbiju. Dodatno, uskoro se očekuje i zatvaranje pruge između Novog Sada i Subotice, čime će i Novi Sad izgubiti ovu železničku vezu. S tim na umu, nije nemoguće očekivati i porast broja polazaka na ovoj liniji. Do tada, četiri svakodnevna polaska na liniji 1910 Beograd  – Novi Sad – Budimpešta u tabeli ispod. Zbog srpskih regulativa, FlixBus neće prevoziti putnike od Novog Sada do Beograda i obratno.

Polasci iz Srbije ka Budimpešti

Polasci iz Budimpešte ka Srbiji

Gospodin Čebohin nas je podsetio da FlixBus ima tendenciju da otvara autobuske linije koje do ranije nisu postojale. Stoga, za primer je pomenuo i mogućnosti otvaranja direktnih linija do aerodroma u Beču ili onog u Veneciji, kao i spajanje Beograda i Novog Sada sa Minhenom, Frankfurtom i Berlinom. Konkretnih informacija o širenju mreže linija iz Srbije nije bilo, ali su zagrebački i beogradski predstavnici potvrdili da se vode pregovori o novim linijama i sa novim prevoznicima.

Trenutno a i u bliskoj budućnosti, sve polaske iz Srbije će obavljati srpski prevoznici. Odsustvo reciprociteta na međunarodnim linijama je nekarakteristično za FlixBus, a uzrokovano je time što Srbija nije član Evropske Unije, te su međunarodne linije predmet bilateralnih dogovora. Ipak, FlixBus je posvećen standardizaciji voznog parka, pa se autobus srpskog Fudeksa ne razlikuje bitno od mađarskog Volanbusza ili austrijskog Blagussa.

Setra S 516 HD (Fudeks) u FlixBus kolor šemi. © Slobodan Kostić

FlixBus vebsajt za prodaju karata indicira da će Fudeksovi autobusi na liniji za Budimpeštu biti opremljeni toaletima, bežičnom internet konekcijom i utičnicama. Ispred Naučno-tehnološkog parka u Beogradu, FlixBus je izložio dva autobusa kako bi uputio medije u kvalitet voznog parka. Plato su krasili Sirmiumbusov Mercedes-Benz Tourismo 17 RHD sa liftom za hendikepirane osobe i Setra S 516 HD u vlasništvu beogradskog Fudeksa.

The post FlixBus iz Beograda i Novog Sada četiri puta dnevno do Budimpešte appeared first on Autobusi.NET.

Za nama je jedna od najuspešnijih godina portala Autobusi.NET. Ove godine, doneli smo vam ekskluzivne snimke, fotografije i informacije, kako iz srpske, tako i evropske privrede. Ove godine smo, četvrti put zaredom, prisustvovali najvećem evropskom sajmu komercijalnih vozila u Hanoveru, zahvaljujući našim saradnicima. Predstavili smo vam nove autobuse za Beograd, Novi Sad ali i druge prevoznike. Pred vama je, u opadajućem redu, pet najčitanijih članaka 2016. godine.

Isporuka deset Ikarbusa za Novi Sad. © Saša Conić

Miris novih zglobnih Ikarbusa u Novom Sadu
Nakon devet godina pauze, Novi Sad je ponovo nabavio zglobne autobuse od Ikarbusa – prve sa klima uređajem i mehaničkom rampom za ulaz osoba u kolicima. Novi autobusi opremljeni su MAN D2066 motorima i ispunjavaju Euro 5 normu izduvnih gasova. Autobusi.NET je za vas, ekskluzivno, ispratio isporuku autobusa, celim putem od hale Ikarbusa do hale JGSP „Novi Sad“, a takođe smo prisustvovali i promociji autobusa. Iskoristili smo ovu priliku da najavimo i novi međugradski autobus na Mercedesovoj šasiji, a cela priča potkrepljena je desetominutnim video snimkom.

Novi Neoplan Tourliner debitovao na sajmu IAA. © Slobodan Kostić

IAA 2016: Novi Tourliner spreman za putnike
Zvezda ovogodišnjeg sajma IAA u Hanoveru bio je novi Neoplan Tourliner, u kom je takođe debitovao i novi motor MAN D26. Ekipa našeg portala nalazila se u prvom redu među okupljenim novinarima, pa smo snimili izbliza i skidanje plašta i performans na štandu MAN-a i Neoplana. Novi autobus je vizuelno unificiran sa ostatkom Neoplanovih autobusa, a svetski mediji su zabrujali povodom ove premijere. Pozitivno, naravno.

Novi Ikarbus IK-112M spreman za isporuku Beograđanima. © Saša Conić

MAN Ikarbusi spremni za Beograđane
Samo nekoliko dana nakon povratka sa sajma iz Hanovera, ponovo smo obišli Ikarbus i doneli vam priču o novim solo autobusima na MAN A22 šasiji za Beograd. Kao i novosadski, i ovi autobusi imaju MAN D2066 motor koji je, doduše, horizontalno postavljen. Novi beogradski Ikarbusi, međutim, imaju poboljšane plastične obloge u enterijeru, a tu je i video nadzor koji je dostupan vozaču. Ikarbusi su isporučeni početkom oktobra, i uveliko se nalaze u saobraćaju.

FlixBus se sprema za Srbiju! © Goran Dimovski

FlixBus se sprema za Srbiju!
U ekskluzivnom intervjuu za Autobusi.NET, čelnici FlixBusa za regiju centralne i istočne Evrope, najavili su prve pomake ka Srbiji već na proleće 2017. godine. Pošto je brend zeleno-narandžastih autobusa poznat širom kontinenta, sasvim je bilo očekivano da će našu priču preneti brojni uticajni mediji u Srbiji, ali i šire.

Kantić preuzeo 6 novih spratnih Setri. © Daimler

Kantić preuzeo 6 novih spratnih Setri

Najčitanija vest ove godine, ali i rekorder po pregledima od osnivanja sajta, bila je vest o isporuci šest autobusa Setra S 431 DT za bosanski Kantić. Nažalost, ova godina, kao i prethodna, nije bila veoma uspešna za brojne prevoznike u državi, što se ogleda i u manjku novih vozila, i sve većoj kupovini polovnjaka. U takvoj atmosferi, javnost je zaista bila oduševljena nabavkom novih vozila vrlo „jakog“ brenda, i to u većoj količini.

Budite uz nas i poslednjeg dana ove godine, čeka vas zanimljiva reportaža!

The post Najčitaniji članci 2016. godine appeared first on Autobusi.NET.

Fotografija je u modernom svetu izuzetno cenjena umetnost. Iako mnogi smatraju da je dobar, odnosno skup fotoaparat ključ u pravljenju dobre fotografije, to i nije čest slučaj. Za fotografiju je najbitnije imati osećaj za dobar kadar i lepu obradu, pa će se i najjeftinijim mobilnim telefonom načiniti dobra fotografija. Naši Forumaši su već uveliko poznati među prevoznicima, vozačima, proizvođačima, serviserima ili uvoznicima, ali ne treba zaboraviti činjenicu da njihove fotografije i entuzijazam često bivaju zloupotrebljene zarad lične promocije ili senzacionalističkog teksta u pojedinim medijima. Ipak, oni i dalje ne gube volju i posvećenost, te su i ove godine doneli mnoštvo lepih fotografija.

Volvo 8900 LE 6×2 u Segedinu. © Dušan Dakić

Zalazak Sunca je veoma poetičan deo dana. U narandžastoj boji, koja krajem dana preovladava nebom, Dušan Dakić je, u poseti Segedinu, iskoristio odličnu priliku da uslika novi Volvo na autobuskoj stanici. Iako je fotografisano u slabom osvetljenju aparatom Canon 1100D, koje izaziva pojačan šum na aparatu korišćenjem veštačkog osvetljenja, u obradi je isti šum uklonjen, a Dušan je, takođe u obradi, dodatno istakao lepe boje na nebu.

Mercedes-Benz Conecto. © Dušan Beraja

Put do izuzetno lepe fotografije u zalasku sunca pronašao je i njegov imenjak, Dušan Beraja. Jesenji zalazak Sunca u Sremu, čije se šarenilo vidi na nebu u pozadini, dodao je tome da sveže opran Mercedes iz žablje perspektive izgleda epski. Iako je fotografija izuzetnog kvaliteta, bitno je znati da je uslikana mobilnim telefonom.

Ikarbus IK-218N na isporuci za Novi Sad. © Saša Conić.

Kako se u narodu često kaže, najbolji auto je nov auto. A za fotografisanje nema lepšeg objekta od novog vozila, još uvek sveže farbe i bez ijedne ogrebotine. Slika, koju je načinio Saša Conić u julu, izazvala je veoma pozitivne reakcije, kako zbog isporuke deset zglobnih autobusa za Novi Sad, tako i zbog kadra koji podseća na neki akcioni film. Ova fotografija, uslikana fotoaparatom Canon G9, nije dodatno obrađivana, ali svakako ističe lepu plavu boju vozila, kao i zelenilo pored puta.

MAN Lion’s Coach L parkiran pored puta. © Damir Kremer

Vozilo ne mora biti u pokretu za lepu fotografiju. Čak, štaviše, parkiran autobus daje mnogo više opcija za lepo kadriranje, što je i slučaj jedne od stotina fotografija Damira Kremera. Ugledavši ga na putu, Damir je zaustavio svoje vozilo pored puta i iskoristio odličnu priliku da uslika ovaj autobus svojim aparatom Canon SX 160 IS.

Solaris Urbino 18. © Stefan Đorđević

Još jednu izuzetnu fotografiju sa mobilnog telefona na naš Forum okačio je Stefan Đorđević. Kako navodi za naš sajt, Stefan koristi „pravilo trećine“ prilikom kadriranja, čime je posebno istakao nebo nad glavnim gradom Srbije. Iako su brojne njegove fotografije na Forumu nastale fotoaparatom, veliko poštovanje izaziva upravo ovakva slika sa mobilnog telefona.

Setra S 319 UL. © Sashco

Sashco, poznati fotograf našeg Foruma sa juga Srbije, na autoputu je iskoristio priliku da uslika petnaestometarsku Setru svojim Nikonom D5100. Pošto se autobus nalazio na velikoj daljini i u velikoj brzini, fotograf je iskoristio objektiv sa većim rasponom žižne daljine sa izuzetno kratkom ekspozicijom. Fotografiju nije posebno obrađivao, izuzev malog pojačanja kontrasta.

Setra S 517 HD. © Goran Dimovski

Iako ne živi u Srbiji, Goran Dimovski nam često donosi fotografije iz Nemačke. Na aerodromu u Štutgartu je iskoristio priliku da uslika najnoviju troosovinsku Setru sa klasičnom, ali izuzetno lepom kolor šemom. Obavezno se mora napomenuti da su ovakvi uslovi za slikanje izuzetno nezgodni. Naime, fotograf i autobus se nalaze u mračnom prostoru, ali, pošto je hala otvorena, svetlost ulazi sa svih strana i neravnomerno osvetljava autobus. Ipak, to nije bio nikakav problem za Gorana, koji je nakon minimalne obrade, okačio predivnu fotografiju, koju je uslikao aparatom Canon 600D.

Ikarbus IK-201. © Slobodan Kostić

Za sam kraj ostavljena je fotografija autora teksta, Slobodana Kostića. Nakon nevremena u Novom Sadu, zglobni Ikarbus je uslikan aparatom Nikon D3200 na terminusu, prilikom pauze. Pošto je nebo bilo mračno, takođe je upotrebljeno izuzetno jako veštačko osvetljenje, koje je dodalo šum fotografiji. Prilikom obrade, šum je delimično uklonjen, kako ne bi previše škodio kvalitetu, a dodatno su istaknuti i tamni oblaci nad gradom.

Iskoristio bih priliku da se zahvalim najboljim fotografima 2016. godine na ustupljenim slikama. Nadam se da će naredna godina biti još plodnija, ali i da ćemo videti proboj novih fotografa.
Slobodan Kostić – Urednik

The post Najlepše sa Foruma iz 2016. godine appeared first on Autobusi.NET.

Flotu novosadskog gradskog prevoznika pojačaće još četiri solo autobusa tipa IK-112, čime će Novi Sad sumirati ovogodišnju nabavku 25 niskopodnih autobusa, od čega je deset bilo zglobnih.

Četvrta serija niskopodnih IK-112 stiže danas u garažu JGSP „Novi Sad“. ©Slobodan Kostić

Novi autobusi će imati minimalne razlike od prethodnih serija, a najuočljivije razlike biće primećene na prednjoj strani autobusa – novo LED osvetljenje na prednjoj masci, nalik na već isporučene zglobne autobuse, kao i narandžasti LED pokazivači pravca domaćeg proizvođača iTech, koji će ovom isporukom debitovati na novosadskim ulicama. Osim na eksterijeru, novitet će biti i izmenjeni usis za sedmolitarski MAN-ov motor, a tu su i novi ventilacioni otvori u putničkom salonu.

Displeji kompanije iTech debitovaće u Novom Sadu. ©Aleksandar Dragutinović

Kao i kod prethodnih serija, najnoviji autobusi za Novi Sad pogonjeni su motorima MAN D0836, koji ispunjavaju EEV normu izduvnih gasova i isporučuju 290 konjskih snaga. Za prenos snage zadužen je četvorostepeni automatski menjač Voith, a autobusi se očekuju uskoro na ulicama, sa garažnim brojevima od 974 do 977.

The post EKSKLUZIVNO: Novi Ikarbusi stižu u Novi Sad appeared first on Autobusi.NET.

U toku prethodne nedelje u žižu javnosti dospela je vest da će se, od februara 2017. početi sa primenom novog Zakona o prevozu putnika, koji predviđa ukidanje kombi prevoza, koji je u Srbiji uglavnom prva asocijacija na putovanje od kuće do aerodroma. Ono što je strancima malo poznato jeste da je ovo većini i jedini način dolaska do aerodroma u Beogradu, koji je prošle godine primio 4.77 miliona putnika, a ove godine se očekuje čak pet miliona.

Linija A1 je jedina ekspresna veza aerodroma Beograd sa centrom. ©zidar, Beobuild

Ono što je vrlo poražavajuće jeste da ovaj aerodrom nema apsolutno nikakvu direktnu vezu sa većim gradovima u okolini, iako se nalazi tik uz autoput Beograd-Zagreb, gde se izdvaja i krak ka Budimpešti. Naime, putnici koji sa severa i zapada zemlje putuju autobusom na aerodrom će ga prvo videti sa puta, ali će do njega stići tek za nekih sat vremena, pošto se iskrcaju na glavnoj stanici u Beogradu. Postoje samo tri redovne autobuske linije do aerodroma, i sve tri vode ka Beogradu. To su ekspres linija A1 (u stvari gradski autobus sa manje stanica) koja, van tarifnog sistema, vodi do Trga Slavije, lokalna gradska linija 72 do Zelenog Venca i još lokalnija linija 607 do Novog Beograda. U Nišu je situacija slična, jer postoji samo jedna kružna linija 34 koja saobraća do aerodroma, i takođe ne postoji međugradski prevoz sa ovog aerodroma.

Za vanlinijski prevoz do aerodroma, najčešće i minibus do 19 mesta predstavlja luksuz. ©Goran Dimovski

Međugradski prevoz do aerodroma?

Najveći grad u neposrednoj blizini, koji je odsečen od aerodroma, jeste Novi Sad. Na udaljenosti samo 80 kilometara, sve autoputem, „Nikola Tesla“ je najbliži aerodrom Novosađanima. Vozom, koji putuje oko sat i 45 minuta, i gradskim autobusom koji će voziti još 45 minuta, Novosađani do aerodroma po redu vožnje putuju čak dva i po sata, što znači da je prosečna brzina na ovom putu nešto manje od 30 kilometara na čas – skoro kao vožnja gradskim autobusom! Naravno, najmanji broj putnika putuje na ovaj način, s obzirom da postoje kombi transferi koji dolaze pred kućni prag putnika a cenovnik određuju prema broju putnika. Cena ovakvog transfera uglavnom iznosi oko 1000 dinara u jednom smeru, po osobi. JGSP „Novi Sad“ je pokušao da razbije monopol kombi prevoznika, pa je 2011. godine uveo direktnu liniju do aerodroma, koja je bila aktivna tek nešto više od godinu dana.
Međutim, na ovoj liniji su stalno saobraćali gradski autobusi, koji nisu pružali dovoljni komfor za putovanje od sat i po vremena i nisu saobraćali autoputem. Takođe, cena od 700 dinara je takođe bila na granici prihvatljivog, a marketing skoro da i nije postojao. Međutim, u autobusu je bilo dovoljno tek nekoliko putnika da bi linija bila isplativa, pa se sumnja da je razlog za ukidanje ove linije ipak bio lobi taksista.

JGSP „Novi Sad“ na aerodromu. Liniju od 80 kilometara redovno je održavao gradski autobus. ©Aviokarta

Vozom do aerodroma?

S obzirom da je većina putnika na beogradskom aerodromu, shodno ponudi, orijentisana na letove redovnih aviokompanija, poput Er Srbije, Lufthanze, Ostrijan i Turkiš erlajnza, prevoz do i od aerodroma je skoro nebitna stavka, jer predstavlja tek mali deo putovanja, kako vremenski, tako i cenovno. Ipak, na beogradskom aerodromu primetno je prisutstvo i niskobudžetnih aviokompanija poput mađarskog Vizera, gde neretko stavka dolaska do i od aerodroma može nadmašiti i cenu povratne karte. Kako bismo razumeli ove razlike, moramo da pogledamo na velike evropske aerodrome, poput londonskog Hitroua ili glavnog aerodroma u Frankfurtu. Na velikim aerodromima najčešće je prisutna železnica, koja nudi liniju do glavne stanice u gradu i presedanja na linije širom zemlje, kao što je slučaj u Londonu ili Rimu, ali postoji i slučaj kao na stanici Frankfurt Flughafen (aerodrom), koja je prolazna stanica za daljinske vozove, odakle se, osim u srce Frankfurta, može bez presedanja putovati ka Kelnu ili Amsterdamu. Pošto velike aviokompanije koriste glavne aerodrome i generišu ogroman broj putnika, razumno je da postoji izuzetno brza železnička veza sa gradom, koja je efikasnija od autobuskog prevoza. Ipak, problem sa kojim se železnica suočava širom Evrope, pa tako i pri aerodromima, jeste trošak gradnje i održavanja pruge, koji se bitno odražava na cenu karte. Poređenja radi, od rimskog aerodroma Fiumićino do centra večnog grada, autobuski prevoznici naplaćuju oko pet evra kartu u jednom smeru, dok je ceh za prevoz železnicom, iako komforniji i brži, jedanaest evra. Izgradnja pruge do beogradskog aerodroma (odnosno kraka od Zemuna ili Batajnice) bi koštala ogromnu svotu novca, s obzirom da bi zahtevala i izgradnju podzemne železničke stanice na aerodromu, a trajala bi najmanje dve godine.

Lokalna železnička stanica u Berlinu, tik uz aerodrom Šenefeld. ©Slobodan Kostić

Paralelni razvoj low-cost prevoznika i aviokompanija

Low cost aviokompanije se razvijaju na sekundarnim i tercijarnim aerodromima. Takvi aerodromi snižavaju cenu taksi kako bi privukli ovakve kompanije, koje će privući putnike koji žele da obiđu Evropu za dvadesetak evra. Kako bi aviokompanije privukle putnike, one prodaju karte do tih aerodroma kao kartu do većeg grada u blizini. Primer je, recimo, aerodrom Dizeldorf Vece, koji je od Dizeldorfa udaljen čak 85 kilometara, ili Frankfurt Han, odakle je do centra Frankfurta potrebno preći 125 kilometara. Pošto na ovakvim aerodromima nema toliko putnika koji bi opravdali izgradnju i cenu železnice, oni su idealna prilika za širenje autobuskih prevoznika. Kako su autobusi jedina direktna opcija za dolazak od aerodroma do grada, tako i vide velik broj putnika. Osim do gradova pored aerodroma, nude i polaske do drugih gradova, pa tako, na primer, prevoznik Flibco, sa briselskog sporednog aerodroma Šarleroa, osim do Brisela, nudi direktnu vezu do Briža, Lila i Nansija u Francuskoj kao i do Luksemburga.

Low cost prevoznici profitiraju od low cost aviokompanija kroz udaljene aerodrome. ©Goran Dimovski

Situacija u regionu

Ipak, ako govorimo o tome da aerodrom mora da ima železničku vezu i međugradske autobuse, onda u regionu isto nije sjajno. Od zemalja sa kojima se Srbija graniči, samo u Budimpešti postoji železnička veza sa centrom, ali i drugim gradovima. S obzirom da je železnička stanica kod aerodroma locirana na terminalu koji je zatvoren pre nekoliko godina, između novog terminala i železničke stanice postoji autobuska veza. Slično, u Bukureštu postoji šatl do železničke stanice Gara de Nord, koja je na manje od kilometra udaljena od aerodromske zgrade, dok u Sofiji postoji stanica podzemne železnice na aerodromu. Ostali gradovi su prepušteni gradskom prevozu i taksistima, odnosno kombijima.

Kombi prevoz pred krahom, ili ipak legalizacijom? ©Slobodan Kostić

Šta ako se stvarno ukine kombi prevoz?

Kombi prevoz, kao ključ prevoza putnika do beogradskog aerodroma, bi dogodine mogao da kolabira. Međutim, osim železnica i autobuskih prevoznika, taksisti bi mogli uveliko da profitiraju, ali bi isto mogli i da registruju kombije kao taksi vozila. Ukoliko država ne sprovede svoje namere do kraja, do promene praktično ne bi i došlo. Ako bi se to ipak desilo, autobuski prevoznici bi mogli da naprave veliki profit na međumesnom saobraćaju, s obzirom da aerodromu gravitira gotovo čitava zemlja. Ipak, međumesni redovi vožnje se registruju tek od 1. juna, a trenutno niko od prevoznika nema registrovan red vožnje sa stajanjem na aerodromu, što je sasvim logično, jer aerodrom ni ne postoji kao registrovano stajalište.

Slobodan Kostić – Urednik

The post Aerodrom Beograd – poslednja rupa na svirali? appeared first on Autobusi.NET.

Iako je Srbija još devedesetih godina prošlog veka videla dva niskopodna prototipa domaće proizvodnje – zglobni Neobus 25.180NGZ sa RABA motorom 1996. godine i solo Ikarbus IK-106 na Mercedesovoj šasiji, njihov razvoj je odmah zaustavljen. Bilo je potrebno još šest godina da Neobus razvije još jedan autobus pod oznakom 502G, sa volanom na desnoj strani za Maltu, ali je i taj ostao na prototipu. Potom su, 2004. godine, usledila dva niskopodna autobusa iz Ikarbusa sa Hess karoserijom na Volvo šasiji – solo IK-112.3 i zglobni IK-218.3 čija je proizvodnja, takođe, ostala na prototipu. Te godine je JGSP „Novi Sad“ kupio veću količinu šasija, a potom je raspisan i tender za karosiranje vozila sa niskim podom. Takva vozila su izuzetno pogodna za gradski prevoz – omogućavaju lakši ulaz starijim i hendikepiranim putnicima kao i roditeljima sa decom, a takođe povećavaju protok putnika na stanicama.

JGSP „Novi Sad“ je kupilo prvo 19, a zatim i još 6 šasija Volvo B7RLE čije je karosiranje, nakon dva tendera, povereno sugrađanima u Neobusu. Nakon probijanja rokova isporuke i plaćanja milionskih penala, svetlo dana je, septembra 2005. godine, konačno ugledao i 501G, koji se dokazao u Novom Sadu, a kasnije u Bačkoj Palanci (Nektar) i Čačku (KAVIM Autoprevoz). Jedan od prvih autobusa za Novi Sad je imao ugrađene bočne katadioptere a predstavljen je na sajmovima u Novom Sadu, a potom i u Banja Luci, gde je ceo bio ofarban u novosadsku plavu boju RAL5015.

Samo šest meseci kasnije, predstavljen je i restilizovani model 501G, koji je imao okrugle farove umesto četvorugaonih. Do kraja proizvodnje, ovaj dizajn se samo blago menjao, a prototip sa novim dizajnom isporučen je fabrici sokova Nectar u Bačkoj Palanci, gde se i danas koristi za potrebe prevoza radnika. Tokom 2007. godine, 501G je dobio i komercijalno ime Citta LE (Low Entry – niskoulazni), kao takav je homologovan prema evropskim standardima, a napravljena je i verzija sa troja vrata. Svi autobusi ovog tipa su potom isporučivani KAVIM Autoprevozu iz Čačka, gde se koriste za gradski i prigradski prevoz.

Svi autobusi ovog tipa su izrađeni na šasijama Volvo B7RLE. Poseduju sedmolitarske motore Volvo D7C i isporučuju 275 konjskih snaga. Uglavnom su upareni sa Voith četvorostepenim automatskim menjačem. Unutra su novosadski primerci imali 26 sedišta, dok je taj broj nešto veći u čačanskim autobusima. Do kraja su ovi autobusi ostali perjanica gradskog i prigradskog spektra Neobusa, a osim izuzetno pouzdanog motora i podvozja, lični pečat ovog autobusa čine i prostrani enterijer, kao i nenametljiv eksterijer.

(Tekst: Slobodan Kostić , Foto: Arhiv JGSP Novi Sad, Saša Conić, Slobodan Kostić, Se7en/Autobusi.NET)

The post Neobus 501G: Prvi srpski serijski niskoulazni autobus appeared first on Autobusi.NET.

Nakon jula 2007. godine Novi Sad je kupio prve niskopodne zglobne autobuse. Zemunski Ikarbus je tada isporučio jedanaest vozila tipa IK-218N za potrebe gradskog saobraćaja. Narednih devet godina to su ujedno bili i poslednji novi zglobni autobusi isporučeni Novom Sadu, sve do danas. Novi zglobni Ikarbusi nose istu oznaku IK-218N, ali su znatno moderniji i napredniji, kako sa tehničkog, tako i sa estetskog aspekta i stanovišta komfora. Po isporuci novosadskom JGSP-u, dobiće garažne brojeve od #964 do #973.

Tehničke karakteristike Ikarbusa IK-218N

Prethodni zglobni Ikarbusi bili su opremljeni motorima MAN D2866 LOH27 sa Euro 3 normom izduvnih gasova i razvijali su 228 kW (310 KS). Nove autobuse pokreću savremeni motori MAN D2066 LOH37 sa EEV normom uz korišćenje AdBlue i SCR tehnologije. Novi motori imaju Common Rail sistem ubrizgavanja sa turbo punjačem i razvijaju 235 kw (320 KS) pri 1900 obrtaja u minuti. U odnosu na stari model, sklop hladnjaka je veći i kabina motora je ozidana, za razliku od plastične na prethodnom modelu.

Prenos do pogonskih točkova se vrši kao i na starom modelu četvorostepenim automatskim menjačem Voith D864.5 DIWA. Zbog drugačijeg motora, razlikuje se i raspored sedišta. Novi autobusi imaju 42 mesta za sedenje, klima uređaje, LED displeje, rampu za invalidska i dečja kolica. Iza prednjih vrata se nalazi kapija za jednosmerni prolaz putnika. Po izgledu su novi autobusi kompatibilni sa već isporučenim solo autobusima IK-112N, ali ih razlikuje novi LED modul prednjih svetala u koji spadaju kratka, dnevna i poziciona svetla.

Kako je za Autobusi.NET rekao generalni direktor Ikarbusa, Aleksandar Vićentić, ovo je već četvrta isporuka gradskih autobusa Novom Sadu, čime se broj novih Ikarbusa u gradu povećao na 26, a uskoro sledi potpisivanje ugovora za još devet solo autobusa. Takođe, u ekskluzivnom intervjuu za Autobusi.NET, Vićentić je otkrio da će uskoro početi proizvodnja protitpnog međugradskog autobusa na Mercedes-Benz šasiji.

Gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević, iskazao je zadovoljstvo novim zglobnim autobusima i najavio je da će se oni naći na ulicama Novog Sada već sledeće nedelje. Detaljnu video reportažu sa isporuke i promocije možete videti ispod.

(Saša Conić, Slobodan Kostić, Aleksandar Dragutinović, Ratomir Miljković)

The post VIDEO: Miris novih zglobnih Ikarbusa IK-218N u Novom Sadu appeared first on Autobusi.NET.

Iako požarevački Litas postoji nešto više od 70 godina, novija era ovog prevoznika počinje 2006. godine, kada ga je kupila Veolia Transport. Ipak, od 2013. godine poslovanje u Srbiji je preuzela Arriva, prevoznik koji je deo nemačke Deutsche Bahn grupacije. Od prvog jula 2016. godine, sa radom u Srbiji kreće i brend Arriva Express.

Od prvog juna 2016. godine, ovaj prevoznik je došao i u Novi Sad i, sa tri para dnevnih polazaka, pridružio se ozbiljnoj konkurenciji na relaciji Novi Sad – Beograd. Od prvog jula, Arriva u saradnji sa užičkim Zlatan Reisenom počinje da održava i liniju Zlatibor – Beograd, koja će biti prva linija na kojoj će saobraćati novobrendirani autobusi. Na ovoj liniji će dnevno biti pet polazaka iz Beograda ka Zlatiboru, dok je u drugom smeru planirano četiri polazaka, uz jedan koji će saobraćati iz Užica do Beograda. Dalje, Arriva planira da sve autobuse na međugradskim linijama u Srbiji, kao i međunarodnim, brendira kao Arriva Express.

Podsećamo, Arriva u Srbiji posluje od 2013. godine, kada je od Veolije preuzela vlasništvo nad požarevačkim Litasom i prevoznikom LUV Braća Šarac, koji saobraća u beogradskom gradskom prevozu. Od prošle godine, Arriva je počela sa radom u gradskom prevozu u Nišu, a potom i u Kragujevcu. Pod krovom Arrive u Srbiji saobraća oko 300 autobusa.

The post Arriva Express stiže u Srbiju appeared first on Autobusi.NET.

U halama zemunske fabrike je užurbano kao u košnici. Kako su mogli da se uvere reporteri portala Autobusi.NET, i pored vrelog junskog sunca koje je zagrejalo hale, radovi na finalizaciji novih autobusa se odvijaju nesmanjenom žestinom. Na liniju završne montaže je ušao i deseti zglobni autobus IK-218N za Novi Sad, dok je par autobusa već sišlo sa te linije i na njima se vrše sve pripreme i podešavanja koja prethode isporuci. Na ostalim vozilima smo mogli da vidimo lepljenje prozora, postavljanje unutrašnjih obloga, montažu vrata i displeja, a najzanimljivija operacija koju smo zabeležili je spajanje dva dela zglobnog autobusa.

Naime, dva dela zglobnog autobusa, prednji deo vozila i prikolica (u kojoj je smešten motor), posebno prolaze kroz proizvodnju i tek se na liniji završne montaže spajaju. Prikolica se pomoću krana i traverzi prenosi na kolosek na kojem je „čeka“ pogonska osovina i prednji deo vozila sa već montiranom prednjom (upravljačkom) i srednjom (neutralnom) osovinom. Oba dela se međusobno približe i centriraju dok čepovi koji spajaju vozilo ne „sednu“ na svoje mesto. Potom se sve fiksira jakim zavrtnjima sa osiguračima.

Pored zglobnih autobusa za Novi Sad, u proizvodnji se nalazi još jedan zglobni IK-218N za preduzeće Lastra iz Lazarevca. Po tehničkim karakteristikama se ne razlikuje od novosadskih, osim što će biti namenjen prigradskom saobraćaju i imaće vrata u konfiguraciji 2+2+0+2. Na šasijama MAN A22 su već podignuti kosturi za dva autobusa IK-112M namenjenih preduzeću M&M Trans iz Obrenovca, a uveliko se radi i na izradi sklopova karoserije za 20 autobusa istog tipa namenjenih GSP „Beograd“.

The post VIDEO: Novi zglobni Ikarbusi uskoro sa trake appeared first on Autobusi.NET.