Unikati iz Srbije: Neobus Citta LEA

Unikati iz Srbije: Neobus Citta LEA

Dok vanredna situacija ukida svetske granice i javni saobraćaj, predstavljamo novu seriju članaka „Unikati iz Srbije“. Kao što i samo ime kaže, reč je o seriji članaka o autobusima u srpskoj industriji koji su proizvedeni samo jednom i nikada više. U prvom izdanju govorimo o poslednjem zglobnom Neobusu, koji je poneo oznaku Citta LEA.

Prvi autobus koji predstavljamo u ovoj seriji članaka je po mnogo čemu nesvakidašnji. Iako je bila utvrđena kao jak igrač na domaćem tržištu, novosadska fabrika autobusa Neobus je zabeležila celih šest godina od proizvodnje svog poslednjeg zglobnog autobusa. Sa jakim fokusom na međugradske i turističke autobuse, Novosađani su odlučili da se vrate u reon gradskih autobusa i predstave svoju nadgradnju šasije Volvo B12BLEA.

Šasija Volvo B12BLEA u carinskom skladištu Neobusa. © Saša Conić

Šasija Volvo B12BLEA poseduje dvanaestolitarski motor Volvo D12E koji isporučuje do 340 konjskih snaga i ispunio je Euro 4 normu izduvnih gasova. Motor je na šasiji smešten horizontalno u zadnjem delu vozila, kao i četvorostepeni Voith D864.5 menjač. Zbog rasporeda komponenti, ova šasija nije mogla biti potpuno niskopodna, već samo do zadnje osovine. Takođe, raspored komponenti na ovoj šasiji ne omogućuje ugradnju četvrtih vrata standardne širine.

Zglobna Volvo šasija je Neobusu isporučena početkom juna 2008. godine, sa njenom nadogradnjom se čekalo nešto više od godinu i po dana, zbog slabog interesovanja kupaca za ovaj tip vozila. Prva prilika za njenu nadgradnju se ukazala tokom 2009. godine, sa idejom da autobus bude predstavljen na zagrebačkom Transport Show, gde je Neobus pre toga i učestvovao.

Svečani prvi izlazak iz fabričke hale Neobusa 22. marta 2010. godine. © Slobodan Kostić

Posle više neuspelih inicijativa, Citta LEA ugledala svetlost dana 22. marta 2010. godine. © Slobodan Kostić

Odustajanjem od izlaganja na zagrebačkom sajmu, nova prilika se nije ukazala više meseci, sve dok sarajevski GRAS nije raspisao javnu nabavku za deset solo i petnaest zglobnih autobusa. Iako tender nije zahtevao niskopodna vozila, Neobus je u partiji tendera za zglobne autobuse ponudio svoje vozilo na šasiji Volvo B12BLEA. U odsustvu sredstava, GRAS je obustavio javnu nabavku solo vozila i odlučio se za najjeftinijeg ponuđača zglobnih autobusa – Ikarbus sa modelom IK-206.

Nova prilika za nadgradnju Volvo šasije se ukazala pred sajam privrednih vozila Beotruck 10, koji se održao u Beogradu krajem marta 2010. godine. Tada je konačno otpočela proizvodnja prvog zglobnog Neobusa posle 2003. godine, kada je isporučen prigradski srednjepodni autobus novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Ugradnjom produženog umetka između prve i druge osovine, dužina autobusa je bila 18.550 milimetara, tako da je Neobus 504 GZ, kako je ovom autobusu glasila fabrička oznaka, poneo titulu najdužeg proizvedenog autobusa u Srbiji.

Pred polazak na Beotruck 2010. godine sa prototipom midibusa Neobus Moderato. © Slobodan Kostić

U vreme proizvodnje ovog autobusa, Neobus je već uveliko započeo posao proizvodnje autobusa za holandski VDL Bus & Coach. Tehnologije u proizvodnji VDL Lexio autobusa, koje su usvojene dolaskom Holanđana u Novi Sad, primenjene su i na domaći proizvodni program, pa je prototip autobusa Citta LEA izrađen po striktnim evropskim standardima. Autobus je ofarban u belu boju kako bi istakao svoju jednostavnost, a ukrasile su ga nalepnice koje ističu dužinu vozila, kao i modele autobusa i šasije.

Stikeri iznad bočnih stakala istakli dužinu autobusa. © Saša Conić

Na prednju stenu vozila ugrađen je veliki jednodelni lepljeni vetrobran, koji je pokrio i jedan od četiri displeja marke Bustec. Debitovala su bočna lepljena stakla sa leptir šiberima, kao i veliki natpis modela autobusa iza prednjih vrata i vozača u stilu imitacije titanijuma. Ugrađeni su retrovizori koji su bili ugrađivani na VDL Lexio, a preglednost je poboljšao i set kamera kod drugih i trećih vrata sa monitorima kod vozača, kao i kamera za vožnju unazad. Za putnike je, osim rashladnih uređaja, ugrađeno 56 sedišta sa lakim tapacirungom kao i set unutrašnjih displeja. Druga vrata su opremljena mehaničkom rampom za hendikepirane osobe.

Na sajmu pobrao simpatije u oštroj konkurenciji. © Stefan Nikolić

Instrument tabla sa „satelitima“ isporučena uz šasiju. © Stefan Nikolić

Jednostavan gradski autobus je pobrao simpatije na sajmu Beotruck 10, iako se na štandu Neobusa nalazilo još četiri autobusa, među kojima je bio i VDL Lexio iz Novog Sada. Interesovanje su pokazali predstavnici više gradskih prevoznika na teritoriji Srbije i okoline. Osim pouzdanih mehaničkih sklopova, kupce su privukle i tadašnje subvencije Vlade Srbije, koje su smanjile cenu novih autobusa za dvadeset procenata, pa je cena Citta LEA autobusa iznosila 180 hiljada evra.

Nažalost, tradicionalni kupac ove fabrike, Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“, nije pokazao interesovanje prema ovom tipu autobusa. Ono što je zasmetalo Novosađanima jeste odsustvo širokih četvrtih vrata, kao i prevelik motor za nezahtevnu konfiguraciju terena. Beogradski prevoznici su se pozivali na pravilnik da vozila u javnom prevozu u Beogradu moraju imati ravan pod, nebitno da li je vozilo potpuno niskopodno ili potpuno visokopodno.

Unutrašnjost zglobnog Neobusa. © Saša Conić

Prednji deo vozila sa unutrašnjim displejem. © Saša Conić

Dva stepenika iza trećih vrata problem za beogradske uslove eksploatacije. © Saša Conič

Najveće interesovanje je pokazala beogradska Lasta, sa kojom su vođeni pregovori o nabavci do dvadeset Citta LEA autobusa, za potrebe prigradskog prevoza. Za početak je Neobus sa Lastom ugovorio prodaju dvadeset solo srednjepodnih autobusa Citta SLF na šasiji Volvo B7R. Posle njihove isporuke, Lasta se odlučila da kupi sajamski primerak Citta LEA, ali je odustala od dalje nabavke tog tipa autobusa. Tada su se predstavnici najvećeg srpskog prevoznika odlučili za srednjepodne zglobne autobuse na samonosećim šasijama sa MAN D2066 motorima.

Lasti ponuđena i izvedba sa četvrtim vratima. © Saša Conić

Planiran izgled vozila u Lastinoj kolor šemi. © Vladislav Sič

Sajamski primerak je isporučen Lasti 29. jula 2011. godine. Po dolasku u preduzeće, zglobni Neobus je dobio garažni broj 4307, a od Direkcije za javni prevoz oznaku P0121. Uključen je u beogradski gradski prevoz na liniji 16, jednoj od najopterećenijih u prestonici, odakle je izostajao najviše zbog lošeg održavanja. Po povlačenju Laste iz beogradskog gradskog prevoza, autobus je redovno radio na prigradskoj liniji za Vrčin. Dolaskom novih autobusa u Lastu, Citta LEA je prebačena u Obrenovac, a potom u Smederevo, gde danas radi.

Isporuka Lasti 29. jula 2010. godine. U pozadini Citta SLF autobusi za Veoliju. © Saša Conić

Isporuka autobusa Lasti 29. jula 2010. godine. © Saša Conić

Po isporuci raspoređen na jednu od najopterećenijih beogradskih linija. © Aleksandar, Phototrans.eu

U crvenoj kolor šemi krajem 2017. godine. © Stefan9234

Obustavljanjem pregovora sa Lastom o proizvodnji niskoulaznog zglobnog autobusa Citta LEA, kao i sve težom finansijskom situacijom, postalo je jasno da Neobus više neće proizvoditi autobuse, te da će sajamski primerak ostati i jedini proizvedeni Citta LEA autobus. Titulu najdužeg proizvedenog autobusa u Srbiji je preuzeo Ikarbus IK-218M za dvadeset centimetara, samo dve godine nakon „dugajlije“ iz Neobusa.

Slobodan Kostić

Objavite komentar

Vaša adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Descargar musica