Gasni Ikarbus više neće prevoziti putnike

Gasni Ikarbus više neće prevoziti putnike

Javno gradsko saobraćajno preduzeće “Novi Sad” je, krajem januara, održalo licitaciju za osamnaest karoserija rashodovanih autobusa. Među njima je za prodaju bila oglašena i karoserija jedinog preostalog Ikarbusa sa pogonom na prirodni gas.

Iako nije bio unikatan, autobus IK-103CNG je bio drugi i poslednji proizvod zemunske fabrike koji koristi komprimovani prirodni gas za pogon. Njemu je prethodio prototip IK-104CNG, napravljen krajem 1998. godine i isporučen tadašnjem Energogasu. Taj autobus je Privredna komora Beograda nagradila priznanjem iz oblasti tehničke inovacije.

Prototip gasnog Ikarbusa iz 1998. godine. © Ikarbus

Prototip gasnog Ikarbusa iz 1998. godine. © Ikarbus

Ekološki čist Ikarbus IK-104CNG je bio sastavni deo ponude proizvođača i eksponat na Sajmu automobila 2000. godine u Beogradu, ali nije izazivao interesovanje kupaca, mahom zbog drugačijeg pogona i više cene. Pogonio ga je desetolitarski motor RABA G10 DE-190, koji je isporučivao 260 konjskih snaga i ispunjavao Euro 4 normu izduvnih gasova. Tada su Ikarbusovi dizelaši ispunjavali Euro 2 normu, dok je Euro 3 tek postajao standard u Evropi.

Jedanaest boca, zapremine po pedeset litara gasa, smešteno je ispod poda, dok je preostalih devet smešteno na zadnjoj polovini krova. Zbog toga su boce na krovu smeštene u jedan red, pa je karakteristična maska za gasne autobuse manja, a autobus visok 3.400 milimetara, neznatno više od dizelaša. Zajedno su autobusu, koji je služio za prevoz radnika, davale domet od 350 kilometara.  Zbog položaja pogonskih komponenti, za ovo vozilo su bila karakteristična jednokrilna zadnja vrata.

ik103cng_1

Redizajnirani gasni Ikarbus predstavljen na sajmu Beotruck 2006. godine. © Saša Conić

ik103cng_2

Enterijer prednjeg dela IK-103CNG © Saša Conić

ik103cng_3

Enterijer zadnjeg dela IK-103CNG © Saša Conić

Iako je testiranje prototipa dalo dobre rezultate, prošlo je sedam godina do nove izvedbe gasnog Ikarbusa. U međuvremenu je zemunska fabrika primenila novi vizuelni identitet na svoje autobuse, pa su prednju masku krasili, umesto četvrtastih, okrugli farovi, a prednji vetrobran je proširen zbog čega su ukinuta visoka bočna stakla u ravni prednjih migavaca. Displeji za ispis linije i lepljena bočna stakla su postala standard i u Srbiji, pa je shodno tome i napravljen IK-103CNG.

U okviru velike nabavke 65 vozila (45 solo, 20 zglobnih) u drugoj polovini 2005. godine je Novi Sad na tenderu tražio i jedan autobus na komprimovani prirodni gas, kako bi ispitao ovaj pogon u realnim uslovima eksploatacije. Pored Neobusa, koji je karosirao 25 Volvo šasija, te godine je pobedio i Ikarbus i isporučio 39 dizelaša. Četrdeseti, gasni autobus, je isporučen početkom 2006. godine, da bi se na proleće našao na sajmu komercijalnih vozila Beotruck u Beogradu.

Redizajnirani gasni Ikarbus predstavljen na sajmu Beotruck 2006. godine. © Ikarbus

Za razliku od 39 isporučenih dizel autobusa, 40. gasni je imao lepljena stakla i specijalnu kolor šemu © Ikarbus

Gasne boce izmeštene na krov i ka sredini vozila. © Ikarbus

Reorganizovan zadnji deo vozila omogućio dvokrilna zadnja vrata. © Ikarbus

 

Za razliku od prvog gasnog Ikarbusa, kod IK-103CNG je bio visok nezgrapnih 3.631 milimetara zato što su gasne boce izmeštene na krov i pomerene na sredinu vozila. Motor je ostao istog proizvođača, pa je desetolitarska RABA G10 DE UTSLL 190 i dalje isporučivala 260 konjskih snaga, ali su izduvni gasovi ispunjavali Euro 5 normu. Drugačija postavka pogonskih komponenti je omogućila reorganizaciju zadnjeg prepusta autobusa, čime su dobijena dvokrilna zadnja vrata. Domet od 400 kilometara su omogućile četiri gasne boce, zapremine po 310 litara.

Autobus je pobrao simpatije na beogradskom sajmištu a i na novosadskim ulicama. Čak i kada je vraćen u saobraćaj, ostao je u sajamskoj kolor-šemi, sa promotivnim tehničkim podacima ispisanim na vetrobranu. Novosađane je, tokom prvih nekoliko godina eksploatacije, najčešće prevozio na liniji 1 od Limana 1 do Klise, gde je ispitivan u realnim uslovima. Najveći problem eksploatacije je bio u garaži JGSP “Novi Sad”, koja tada nije imala punionicu za CNG, pa je autobus sa linije vožen u NIS-ovu rafineriju na sporo punjenje komprimovanog prirodnog gasa.

IK-103CNG prevozio Novosađane u promotivnoj kolor šemi sa tehničkim podacima na vetrobranu. © Saša Conić

IK-103CNG prevozio Novosađane u promotivnoj kolor šemi sa tehničkim podacima na vetrobranu. © Saša Conić

Razni naučni radovi su pokazali da je ušteda na račun potrošnje goriva vrlo primetna, ali visoka početna cena i kraći životni vek gasnih autobusa su i dalje predstavljali problem srpskim prevoznicima, zbog čega je gasni Ikarbus bio usamljen u prvih nekoliko godina eksploatacije. Problemi sa pouzdanošću su ograničavali upotrebu ovog autobusa, pa se dešavalo da IK-103CNG ne prevozi putnike i po nekoliko meseci. Ipak, zahvaljujući svom karakterističnom izgledu i priči o zaštiti životne sredine, postao je poznat među stanovnicima Klise i drugih delova grada, gde se pojavljivao.

Na leto 2012. godine, gasni Ikarbus je konačno dobio novosadsku kolor šemu, ali i zanimljivu izbočinu na krovu. Zbog svoje visine, autobus nije mogao da uđe u neke od hala novosadskog javnog prevoznika, pa je kapa iznad vozačke kabine postavljena kako bi upozorila vozače ako pokušaju da uđu u halu sa niskim plafonom. Nažalost, nije se dugo zadržao u redovnom saobraćaju, pa je nakon godinu dana počeo da se pojavljuje sporadično u saobraćaju.

Iako u zvaničnoj kolor šemi, ostao je promotivni tekst sa Beotruck 06. © Srđan Popović

Iako u zvaničnoj kolor šemi, ostao je promotivni tekst sa Beotruck 06. © Srđan Popović

Za razliku od prethodnih godina, sada gasni Ikarbus nije bio usamljen u voznom parku JGSP “Novi Sad” a i rešen je problem nulte kilometraže zbog punjenja. Dolaskom jedanaest novih gasnih autobusa, Solarisa i Kapena, 2011. godine i dodatnih šest Irisbusa krajem naredne, otvorena je i punionica za prirodni gas u okviru preduzeća. Gasni autobusi su postali svakodnevnica u novosadskom javnom prevozu, pa Ikarbus IK-103CNG više nije bio toliko atraktivan kao nekada.

Ipak, prethodnih pet godina eksploatacije ovog tipa goriva je pospešilo odluku grada i javnog prevoznika da nabavlja autobuse sa pogonom na prirodni gas. Od prve polovine 2018. godine, gasni Ikarbus više nije prevozio Novosađane. Skoro godinu dana je bio parkiran na jednom mestu u garaži JGSP “Novi Sad” i služio je kao donor rezervnih delova za kompatibilne autobuse IK-103 i IK-201 na dizel, nabavljene 2005. godine.

Gasni Ikarbus viđen na ulicama Novog Sada 2016. godine. © Se7en/Autobusi.NET

Gasni Ikarbus viđen na ulicama Novog Sada 2016. godine. © Se7en/Autobusi.NET

Konačno, u januaru 2019. godine karoserija je “na kilo” prodata na usmenoj licitaciji, gde je početna cena bila 60.000 dinara, čak 340 puta manja od nabavne. Energogasov prototip iz 1998. godine je odavno rashodovan, a rashodom novosadskog IK-103CNG zapečaćena je istorija Ikarbusa sa pogonom na prirodni gas.

Slobodan Kostić

Descargar musica