London – šta možemo da naučimo?

London – šta možemo da naučimo?

Novi članak o organizaciji javnog prevoza vodi nas u glavni grad Velike Britanije, poznat po crvenim dabldekerima.

London je jedan od najvećih i najposećenijih evropskih gradova. Dnevno, sistem javnog prevoza koristi oko šest miliona putnika koji koriste podzemnu i nadzemnu železnicu koju dopunjuje čak deset hiljada autobusa. Iako grad ove veličine ima saobraćajne gužve tokom celog dana u širem centru, kompanija Transport for London, nadležna za ceo javni prevoz, čini sve što je u njihovoj moći da obezbede brz prevoz putnika po gradu.

Scania OmniCity DD. © Aleksandar Dragutinović

Scania OmniCity DD i London Eye u pozadini. © Aleksandar Dragutinović

Beskontaktno plaćanje
Oyster kartica je u Londonu uvedena 2003. godine, čak devet godina pre beogradskog BusPlusa. Od tada, London konstantno investira u nove vidove plaćanja, pa je danas omogućeno plaćanje prevoza i putem beskontaktnih platnih kartica, Apple telefona i satova kao i Android telefona. Ukoliko koriste autobuse, putnici se čekiraju samo prilikom ulaska, dok se za železnicu zahteva i čekiranje prilikom izlaska čime se automatski detektuje zona u kojoj se nalaze. Svakom putniku je dostupna istorija putovanja, a možda najinteresantnije kod Oyster kartice je način plaćanja prevoza. Naime, ne postoji nikakav izbor trajanja karte, bilo zonski ili vremenski, već se sve vrši automatski. Nakon određenog broja putovanja u toku jednog dana, putnicima se više ne naplaćuje prevoz jer su dostigli dnevni limit, ali je čekiranje i dalje obavezno. Takođe, ukoliko je stanje na kartici pozitivno, ali manje od potrebnog za jednu vožnju, Oyster kartica dozvoljava ulazak u minus i ne naplaćuje nikakvu proviziju prilikom dopune.

Vozači autobusa ne naplaćuju karte već se sve vrši beskontaktnim karticama. © Aleksandar Dragutinović

Vozači autobusa ne naplaćuju karte već se sve vrši beskontaktnim karticama. © Aleksandar Dragutinović

Dispečerski sistem
Sva vozila u londonskom sistemu prevoza su umrežena sa dispečerskim centrom koji budno prati sva dešavanja na ulicama ili šinama. Ukoliko dođe do nezgode, vozači ili mašinovođe umesto pozivanja hitnih službi, zovu dispečerski centar koji je na direktnoj vezi sa ovim službama. Osim što dispečeri pojačavaju liniju drugim vozilima, već prilikom poziva imaju spremne sve podatke za hitne službe i time smanjuju njihovo vreme izlaska na teren. Osim dispečera, interakciju sa vozilima imaju i semafori na prometnim raskrsnicama koje će uvek dati prioritet crvenom autobusu.

Veliki peh za zglobnu verziju, ali solo Citaro je u upotrebi. © Aleksandar Dragutinović

Veliki peh za zglobnu verziju, ali solo Citaro je u upotrebi. © Aleksandar Dragutinović

Uniformnost
Crveni dabldekeri su zaštitni znak Londona. Iako autobuski podsistem čini dvanaest prevoznika, svi moraju da budu u istim bojama, da poseduju posebna vrata za izlaz,  i stepenice koje idu pravo, bez skretanja. Zanimljivo je napomenuti da većina autobusa u Londonu zapravo ne poseduje displej, nego se koriste rolne za koje se veruje da imaju izdržljiv mehanizam i adekvatno osvetljenje. Ipak, ovo više nije trend tako da se u nova vozila već ugrađuju narandžasti LED displeji. Uniformnost u Londonu je umalo narušena kada su se pojavili zglobni autobusi Citaro na ulicama. Međutim, zbog velikog broja biciklista, sa kojima su nenaviknuti vozači imali problema, i učestalih požara, njima je ubrzo nadenut nadimak “vatrene kočije” pa su i izbačeni iz saobraćaja.

Stari znakovi za dolazak voza na peron se još uvek koriste. © Aleksandar Dragutinović

Stari znakovi za dolazak voza na peron se još uvek koriste. © Aleksandar Dragutinović

Tradicija
Podzemna železnica u Londonu je otvorena davne 1863. godine, tako da ne čudi da se i ona sama urezala u gradsku kulturu. Ovaj podsistem sadrži jedanaest linija koje nemaju svoj broj, već se razlikuju po boji i nazivu. Mnogi nazivi, kao što je Metropolitan, potiču od privatnih firmi koje su učestvovale u prevozu putnika na tim linijama. Brojne stanice na prvim linijama se održavaju u svom originalnom obliku, uz dodatak sistema za ozvučenje i naplatu karata. Međutim, iako su u Londonu poznati stari dabldekeri Routemaster, oni nisu više u redovnom saobraćaju. Kao njihova zamena je bio namenjen model New Routemaster, za kog se ispostavilo da je napravljen kao politički projekat i da državu košta skoro duplo više od konkurentnih autobusa. Ipak, ova vozila su oživela neke uspomene starijih Londonaca, kao što je otvorena zadnja platforma za neometani ulazak i izlazak iz vozila u slučaju gužve u saobraćaju.

New Bus for London, odnosno novi Routemaster sa otvorenom zadnjom platformom. © Aleksandar Dragutinović

New Bus for London, odnosno novi Routemaster sa otvorenom zadnjom platformom. © Aleksandar Dragutinović

Hibridni autobusi
Za razliku od mnogih gradova u Evropi, London je pre investirao u hibridne nego u potpuno električne autobuse. Masovna ekspanzija hibridnih gradskih autobusa u Londonu je počela krajem prve decenije 21. veka i od tada je skoro svaki autobus u Londonu kupljen sa hibridnim pogonom. Među autobusima dominiraju domaći proizvođači koji u većini slučajeva koriste Volvo ili DAF motore sa paralelnim hibridnim sistemom.

Revolucionarni ULTra sistem na aerodromu Heathrow. © Matthew Phenix

Revolucionarni ULTra sistem na aerodromu Heathrow. © Matthew Phenix

Nove tehnologije
Londonski javni prevoz iz dana u dan zahteva sve modernije tehnologije. Još pre trideset godina je u rad puštena prva metro linija bez vozača (DLR) koja danas poseduje oko 150 vozila i dnevno preveze skoro čitavu populaciju Novog Sada. Na aerodromima je razvijen šatl sistem između terminala, a najnoviji i najinteresantniji projekat je napravljen na glavnom aerodromu Heathrow. Dva velika parkinga su povezana sa aerodromskom zgradom posebnim automatskim vozilima za četiri osobe. Putnik po dolasku na stanicu bira svoje odredište i vozilo prilazi kao na peron. Nakon ulaska, putnik pritiska taster za zatvaranje vrata i taster za početak besplatne vožnje do i od terminala. Uz to, većina linija podzemne železnice je automatizovana tako da mašinovođe najčešće brinu samo o vratima na stanicama i nadgledaju autopilot.

Slobodan Kostić – Urednik

Descargar musica