Treba li Loznici gradski prevoz?

Treba li Loznici gradski prevoz?

Istažujemo: Dok ovih dana čitamo vesti o nabavkama novih gradskih autobusa za Beograd i Novi Sad, šta se dešava sa javnim prevozom u manjim gradovima Srbije kao što je, na primer, Loznica?

Iako je Loznica mali grad na zapadu Srbije, poslednjih godina prisutna su velika migraciona kretanja. Najnovije investicije iz oblasti proizvodnog sektora dovele su do većeg priliva stanovnika okolnih naselja u grad, a samim tim i veće potražnje stambenog prostora, što rezultira povećanjem broja stanovnika u užoj gradskoj oblasti i izgradnji novih stambenih blokova, pa čak i naselja. Kao propratni element javlja se visoka gustina saobraćaja na uveliko skučenim ulicama, a gradski urbanisti marljivo rade na obezbeđivanju sve većeg broja parking mesta na uštrb zelenih površina i pešačkih staza. Usled seče platana menjaju se mikroklimatski uslovi i biocenoza, dok vazduh postaje zasićeniji izduvnim gasovima i štetnim materijama. Treba imati na umu da Loznica nije grad širokih bulevara pa je i njena provetrenost oskudna. Naizgled, čini se sve kako bi grad bolje funkcionisao, a to je upravo suprotno od ideologije evropskih gradova koji teže očuvanju i proširenju zelenih površina i proširenju pešačkog i biciklističkog saobraćaja.

Pogled na novoizgrađenu autobusku stanicu 1996. godine © InfoTOK

Pogled na novoizgrađenu autobusku stanicu 1996. godine © InfoTOK

Zbog svega navedenog zapitali smo se da li je za Loznicu došlo vreme da ozbiljno razmotri uvođenje gradskog autobuskog prevoza? Jasno je da je reč o investiciji koju gradski budžet ne bi mogao sam da podnese, ali da li se proteklih godina neko pozabavio ovom idejom i eventualnim problemom finansiranja? I dok u Loznici nema ozbiljne inicijative, na primer u Jagodini je već zaživeo besplatan javni prevoz.

Nakon probe u Novom Sadu, ovaj zglobni autobus je prodat Autoprevozu iz Loznice © Dnevnik, 12. april 1989.

Nakon probe u Novom Sadu, ovaj zglobni autobus je prodat Autoprevozu iz Loznice © Dnevnik, 12. april 1989.

U ovom podrinjskom kraju nikada nije osnovano gradsko saobraćajno preduzeće, prevoz ka prigradskim naseljima sprovode manji privatni prevoznici, tako da nikada nije ustanovljena mreža gradskih i prigradskih linija, već samo direktan prevoz do određenih relacija. Poslednji pokušaj poslovanja ovog obima sprovodilo je preduzeće „Autoprevoz – Loznica“, tokom čijeg rada je završena izgradnja moderne autobuske stanice. Firma je posedovala 101 autobus i 450 zaposlenih sa prigradskim servisom u sedam opština i međugradskim prevozom. Često je isplativost prigradskog prevoza iracionalna, međutim Loznica kao grad je jedinstven primer u Srbiji jer u njenom predgrađu živi najviše stanovnika, pa bi možda, s obzirom na to, njihovo međusobno funkcionalno povezivanje i povezivanje sa gradom dalo pozitivan efekat.

Autobus nekadašnjeg lozničkog Autoprevoza © Panoramio.com

Autobus nekadašnjeg lozničkog Autoprevoza © Panoramio.com

Gradski prevoz bi smanjio broj motornih vozila i potrebe za parkingom, a omogućio bi proširenje pešačkih zona i očuvanje zelenila. Ostvario bi se pozitivan uticaj na životnu sredinu i ekološku održivost, što bi vodilo ka boljem kvalitetu života u gradu. Ovakav vid prevoza predstavlja alternativu onima koji nemaju automobil, stoga bi se poboljšala mobilnost putnika, mobilnost radne snage uz smanjenje migracija stanovništva zbog dostupnijeg mesta života i mesta rada. Sa povećanjem broja putnika porasli bi prihodi za lokalnu upravu, ostvario bi se rast produktivnosti gradske ekonomije i dugoročni napredak čitave regije.

Da li smo sanjareći ovu temu previše razradili ili je u pitanju ipak moguć scenario, pokazaće potrebe i godine pred nama.

Drago Polić

Descargar musica